Проценти, драги моји, а шта друго овога пута? Не бих ја била ја, тако каже Лепа Брена, кад бих то прећутала. А за науку, ону од прошлог пута, залагање је на овим просторима, углавном, деклaративно. Како стојите са процентима? Ко се са ким обрачунао, разрачунао и прерачунао? Мање-више у животу Вам је све рачуница, драги моји. Кад подвучете црту, шта остане? Сума сумарум. Можда Вам се не свиђа, када Вас неко овако ошамари истином у лице, али сада се броји! Нежност се ионако просипа по интернету.
Овога пута: “Alea iacta ect.“ (Коцка је бачена.), рече Цезар кад је решио да пређе Рубикон, а наша одлука је, дакле да настављамо пут ка Европским интеграцијама. Биће тешко, али морални стоицизам је оно што нам преостаје, тако сте рекли, драги моји. Какве сте бројеве очекивали, ко је варирао, ко је био сигуран, зацементиран? Колико су прецењене улоге предизборних истраживања? Утичу ли она на вољу бирача? Пратим постове, кажу информација је највећа вредност. У једном од њих стоји „да су изашли само они који не виде даље од своје задруге“ Е, они су изашли, а ти си, драги мој, виртуелно пљувао! Па чија је одговорност већа? Чак ниси ни пљунуо човека у лице, ако ти је то био циљ. Много ми је ту шминке, а и брзо се размаже. Да се разумемо, не волим пљувачину. Испада да све оне гневне људе, које нервирају популистичке поруке послате са малих екрана, више љуте уштогљени професори из комшилука, превејани банкари, или необјективни новинари, него разни мултимилионери. Интелигенција која је, најчешће паметна за себе, не мари, не гласа, изнад је ситуације, доживљава себе као вишу расу, а ти, мој добри, обични човече, као и ја, шта са нама? Остаје нам само да видимо шта ће са нама бити, на том путу ка Европи. Ваљда и она није тако далеко? Глобализација, имиграција и космополитизам служе интересима привилеговане мањине, врло често, чини ми се на рачун, широких, мање привилегованих слојева. Но, времена се мењају, ваљда и људи са њима, јер промена је једина константа.
На самоме крају Шекспир, 400 година од рођења. Свет је позорница на коме свако игра своју улогу. Можемо ли, макар да бирамо маске? Погодите која је моја?
Ваша Биљана (текст је изашао у Недељи 933.)
