HRABRI UŽIČANI
Vatrogasac Dragan Vujović iz Užica, prilikom gašenja požara na petospratnoj zgradi u naselju Turica u Užicu zadobio je opekotine drugog stepena u predelu vrata. On je čak u jednom momentu izašao iz zgrade sa buktinjom za vratom, a nakon gašenja, vratio se ponovo da gasi požar.
– U 22.52 časa u nedelju veče javljeno nam je o požaru na zgradi u Turici, a već smo u 22.56 časa bili na terenu. Izašli smo sa 6 vatrogasaca i dvoje kola. Dok smo prilazili, već smo videli plamen na potkrovlju i počeli smo odmah da pravimo taktiku gašenja. Popeo sam se na peti sprat da izvidim situaciju i primetio da se na 5. spratu usijao kalkan, površine oko kvadrata, a kroz koji bismo mogli da lakše pristupimo gašenju. U isto vreme, dim je počeo da se probija kroz lamperije stanova. Odmah smo pristupili evakuaciji stanara zgrade koja ima 30 stanova – kaže Vujović.
Pre dolaska vatrogasaca stanari sa petog sprata pokušavali su sami da ugase vatru, ali kada su videli da ne mogu, zvali su vatrogasce. Kada je dat znak za evakuaciju, neki stanari su smireno uzeli najpotrebnije stvari, a neki, u panici, samo su izjurili napolje.
– Gašenje je moralo da počne kroz taj kalkan na tavanu. Počeli smo odmah sa vodom i kada sam proturio glavu kroz kalkan video sam da je vatra zahvatila ceo tavanski prostor, grede, lamperiju, staklenu vunu i drugo. Dok sam gledao kroz kalkan, moj kolega Momir Borović me je kvasio vodom zbog vreline koja se širila. U jednom momentu jedna greda mi je pala na glavu i pao sam sa merdevina. Tu mi je prišao drugi kolega Miladin Jovanović, koji me je podigao sa zemlje. Zbog te vreline od kalkana, iako odelo nije progorelo, zadobio sam po ramenu i vratu opekotine, a od pada sam ugruvao rame – kaže Vujović.
Nastavio je da gasi požar i u jednom momentu nestalo mu je kiseonika. Pri izlasku iz zgrade da zameni bocu, neko je primetio plamen na njegovim ramenima, u predelu vrata, i ugasili ga.
– Kolege su ugasile plamen, ja sam zamenio bocu i vratio se na gašenje požara. U tom momentu nisam ni razmišljao o opekotinima. Znao sam samo da su mi gore kolege, da je veliki požar i da treba sprečiti vatru da se spusti na niže spratove – kaže Vujović, koji je tek oko tri sata kasnije tražio medicinsku pomoć.
Vujović nije zaboravio da pomene da su veliku pomoć imali od kolega iz Čajetine, Arilja i Požege, koje su pritekle u pomoć u gašenju požara. Požar je potpuno ugašen u 4 sata.
– Ovo je bila jedna od težih intervencija. Ipak, najteže mi je bilo kada sam pre dve i po godine, na gašenju jedne štale, gledao kako se vatreni krov srušio na kolegu Miodraga Savranovića. Ostao je živ, ali je zadobio veoma teške povrede i godinu dana je bio na lečenju – rekao je Vujović i dodao da pri gašenju požara nikada ne idu sami, već sa kolegom i da su tada jedan drugom u najtežim situacijama i ruke i glas razuma.
Prema Draganovim rečima, svi užički vatrogasci su kao jedna velika porodica i među sobom se pomažu. Ali, kako Dragan kaže, njegova najveća podrška je porodica, supruga Olivera, sin Filip i ćerka Anđela, koji su uvek imali razumevanja za njegov posao, u bilo koje doba dana ili noći. Vatrogasac je uvek u pripravnosti.
Zvezdana Gligorijević
