Generacija sam koja je odrastala uz Branka Kockicu, dva kanala, prvi televizor u boji, jutarnje uslovljavanje ako završiš domaći možeš da gledaš, i pamtim sve, premda imam popriličnan broj crnih rupa vezano za taj period detinjstva.
Gledao sam svaku epizodu, ako ne u prajm, a ono u repriznom, terminu, i neću preterati ako kažem kako sam ubeđen da je Branko Milićević imao veći uticaj na mene od učiteljice, familije, svih drugih koji su pokušavali da me vaspitavaju u to vreme.
I ono najvažnije, bio je i ostao ikona lepog, čistog, dobrog…
Ratovi, sankcije, inflacija, ludilo bračnog para Milošević, nisu slomili večitog dečaka. Sve do jednog dana!
Bora je bio mangup iz Čačka. Bio je i ribar sa Đetinje, za ove mlađe da znaju, pri svakom dolasku u Užice cepao je Rubenštajna po plaži sa ekipom koja je visila na skalinama. Zabaci udicu u našu reku, puši pljuge i naginje. Klepeta stihove, priča zabranjene viceve, nama klincima oči kao krofne, pamtimo, šta pamtimo, gutamo svako slovo, svaku reč…
Koncerti za pamćenje.
Pesme uz koje smo ljubili, plakali, voleli, pesme koje nikada i ništa ne može da poništi. Mislio sam…
Sve do jednog dana!
Sigurno živim teže od obojice.
Sigurno imam većih problema.
Sigurno nemam iskustvo, moć i slavu koju su njih dvojica imali u mojim očima, i sigurno NIKAD ne bih dozvolio sebi taj luksuz da kleknem pred njim.
Nema te love, nema te pretnje, ucene, nema tog razloga koji bi gospodar tame i biće iz pakla mogao da navede i pridobije me na svoju stranu.
I zato ne razumem, zašto?
Šta su oni dobili?
Novac – teško!
Slavu – nipošto!
Sigurnost?
Šta im je virtuelni režiser lažne lepote ponudio u zamenu za duše njihove? Nisam pametan…nisam…Tatatatirci moji…
I dosta je više ponižavanja! Ova zemlja zaslužuje da jedan Branko uživa u penziji, Bora da piše, peva, priča i kritikuje!
Sistem je truo do te mere da je potrebno da se svi uozbiljimo mnogo više od protestnih šetnji i palamuđenja izvikanih političara, a to u ovom trenutku možemo da izvedemo samo mi, generacije Tatatatiraca!
I hrabro da se uzdignemo, naša deca zaslužuju da budu deo naroda koji veruje u slobodu i mogućnost izbora!
Da ne bude, „Pogledaj dom svoj Anđele!“
Tatatatira
Vladimir Gredeljević (Užička nedelja 1010)
