IZ ŽENSKOG UGLA
Piše: Bilja Grujičić, profesor
Bez želje da svojoj malenkosti pridajem bespotreban značaj podeliću sa Vama, dragi moji, jedan razgovor. Primiče se početak školske godine, traži me čovek da razgovara sa mnom, iz okoline je, krupan, stamen, fini, na mestu, što bi rekao Cvijić, dinarski tip.
-Evo, profesorka, dođosmo do četvrte godine, 18. godina, nije šala, šta Vi mislite da bi moja ćerka mogla da upiše, znate ona se zaljubila u to što Vi predajete, ima li svrhe, al pošteno?
Osetih se pomalo prijatno, pomalo ne. Prijatno mi je što se još uvek, ponegde ceni reč profesora. (Znate ono što bi stari rekli i što je bilo nekad: pop i učitelj- seoska inteligencija.) Neprijatno mi je što nemam smislen odgovor. Čovek veruje u moj savet, čim ga traži. Kažem ja da za sve u životu čovek mora da ima afiniteta, ako je razborit i elokventan, onda je za profesora, ako je precizan tačan i uredan, onda je za bankara, ako je ozbiljan i autoritativan, onda je za lekara itd. Šta ko izabera, samo ne treba dozvoliti da posle svoje izbore na leđima nosimo.
– Ispričam ja sve lepote ovoga poziva. Sama sam ga birala, samo ja znam koliko sam kravata zavezala (istina nevešto), koliko štikli obula (istina veštije), koliko ste u prilici da ovim pozivom budete odgovorni za formiranje stavova mladih ljudi, koliko ste u prilici da im pomognete da spoznaju svet, da upoznaju zakonitosti nauke i umetnosti.
Nikad nisam izmerila koliko to vredi. Meni mnogo. Na kašičicu se to ne može izmeriti. Zahvati, pa sipaj. Raširi ruku, stegnuta ruka ništa ne daje, ali ništa i ne prima.Tako su me učili, moji učitelji.
A šta mi njih učimo? Da li smo ih pripremili za život izvan učionice? Nisam sigurna. Da li smo se trudili, nekolicina mojih kolega i ja kojima se ovih dana vraća ono uzeto? Sigurna sam, DA.
Međutim, znanje je samo po sebi bespotreban luksuz,ako nema svoju funkciju. Šta završiti? Gde dete upisati? Što bi naš narod rekao: „Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“. Ne verujte statistikama i obećanjima. A šta kaže ta statistika? Izveštaj poreske uprave glasi da je u Srbiji prošle godine 18 323 poreska obveznika zaradilo više od 2,2 miliona dinara. Ekonomisti i pravnici su najplaćeniji u Srbiji.
– I još nešto,pošto me već pitate za ćerku. Jači pol je u Srbiji bolje plaćen. Kažu svuda je tako.
Setih se da sam imala priliku da putujem sa Milošem Selakovićem, našim olimpijcem iz hemije. Bila sam zaista privilegovana. Ta količina znanja, zanimljivosti, duhovitosti,obaveštenosti o svim segmentima života izvirala je iz ovog mladog čoveka. Taj sjaj u njegovim očima je neponovljiv. I nije tačno da su nam mladi nezainteresovani, nevaspitani i neuki. Poznajem sjajne mlade ljude. Što poseješ, to ćeš i požnjeti.
Oduvek se za novac moglo mnogo toga kupiti. Može i danas. Cene su različite. Međutim, onaj sjaj u očima mladog čoveka nije na prodaju. To nema cenu.
Tako nešto sam i ispričala mom posetiocu. Ne znam da li sam mu pomogla. To mislim da ovde niko ne zna, ali sam mu savetovala da se drži svojih malina.
