MLADI PREDUZETNICI
Palačinkarnica „Maga“ na desnoj obali Đetinje, za nepunih godinu dana od otvaranja, postala je pravo carstvo palačinaka, ali i izvanrednih knedli i vafli. Poslastice, i slane i slatke, koje ima „Maga“, privlače i turiste, naročito Kineze, koji u ovo hladno vreme uglavnom dolaze na doručak, a kada je lepo vreme, ovi turisti su tu preko celog dana. Njihove poslastice vole i mladi i stari Užičani.
Ovo slatko i slano carstvo otvorili su Đorđe Marić i njegova sestra Marina Joksić. Jedino iskustvo koje je Đorđe imao sa palačinkarnicom i uopšte ugostiteljstvom, bilo je u Beogradu dok je studirao i radio u jednoj igraonici, gde je bila poslastičarnica. Ovaj vredni mladić, šumarski inženjer, neprekidno je radio od svoje 14 godine u svoje slobodno vreme, mimo studija i škole.
– Zaposlen sam kao šumarski inženjer, a Marina je diplomirani hotelijerski menadžer, ali nikada nije radila nakon završetka studija. Ovo joj je prvi posao. I tako u datom trenutku sestra je bila bez posla, mama je prelamala da li da napusti posao, došao sam na ideju da bismo sestra i ja mogli da počnemo neki zajednički posao. Dugo sam razmišljao šta je to što bi mogli da radimo. Volim preduzetništvo, da stvaram i kreiram. Jednom prilikom bio sam u jednoj palančikarnici u Beogradu. Bio sam zatečen količinom hrane koja se servira i baca. To mi je zasmetalo. U stvari, zasmetale su mi dve stvari. Prva stvar što se preteruje sa količinom, mada ovde dobijamo kritiku da su nam prevelike porcije, ali sam primetio da retko kad ostane nešto u tanjiru. Sve se pojede. I druga stvar, koja mi se nije svidela da su sve radili od industrijskih smesa. Sestra, kada je prelomila da želi ovo da radi i da to bude njena delatnost, krenula je da isprobava recepte, ali smo odlučili da ne koristimo ništa od industrijskih smesa i taj dogovor danas poštujemo. Jedino se nalaze u vaflima, jer ne postoji drugi način da se dobije ta hrskava korica – kaže Đorđe.
Široka je lepeza ponude u palačinkarnici „Maga“. Ima 14 vrsta slatkih palačinaka sa raznim prelivima, slanih palačinaka sa više vrsta dodataka, slani doručak sa sirom, kajmakom, uštipcima i drugo, kao i knedle i vafle. Ipak 70 posto proizvoda su palačinci.
Pored izvrsnih palačinaka „Maga“ se izdvaja po knedlama. Mnogi se sećaju knedli koje su pravile bake. E baš takve, po starom receptu prave u ovoj palačinkarnici.
– Knedle su veoma nestabilni kolači zbog samog punjenja unutra. Trebalo nam je dobrih dva meseca da savladamo recepturu, da ga spremimo, a da ne bude „živ“ unutra. Sada možemo sa ponosom da kažemo da su naše knedle savršene. Imamo stalne goste koji dolaze na knedle. Najčešće su to žene od 40 do 60 godina, a jedan stariji gost oduševljeno rekao da knedlu nije jeo od kada mu je majka preminula. Mnogi naruče knedle i da ponesu kući. One se spremaju čim gost naruči, a njihove pravljenje traje dugo. U ponudi imamo 11 vrsta knedli – kaže naš sagovornik.
On posebno voli vafle. Za vafle koriste takođe različite čokoladne i voćne nadeve.
– Ne znam da li ima vafli u gradu. Kada je bio Božićni trg, prilazili su nam neki sugrađani i govorili da ih nisu u gradu nigde videli, jedino ih ima na Zlatiboru. Nabavili smo prave profesionalne belgijske prese za vafle, tako da je sigurno da su vafli koja se kupe u Briselu, isti kao i ova naši – objasnio je Đorđe.
Ko dođe pre podne u „Magu“ sigurno je došao na obilat doručak. Đorđe kaže da je najinteresantnija priča za vareni sendvič, koji i danas zaintrigira ljude svojim imenom.
– Sendviče su zapravo uvršteni u naš jelovnik oko 3 sata po ponoći kada smo poslali finalnu verziju naše meni karte za štampu, a to je bilo pet dana pred otvaranje. Zvala me je sestra i rekla da misli da nemamo dovoljno slanog jela u ponudi i da treba još nešto da dodamo. Želeo sam da to bude nešto što nema na drugom mestu. Setio sam se varenih sendviča, gde sam naziv intrigira – šta znači „vareni sendvič“. Varene sendviče je nama, dok smo sestra i ja bili deca, pokojni deda spremao kada dođe iz Švajcarske. Posle njega smo potpuno zaboravili na njih, sve dok sestra nije zvala. To su u stvari tost sendviči, koji se uvaljaju u jaje, ali ne pohuje na ulju, već se peku na granitnom tiganju. Kada sma bio dete voleo sam ih mnogo, ali sam bio nespretan da ih spremam, pa sam ih vezivao koncem, da bi ih obrtao. I tako su se vareni sendviči našli u ponudu. I na samom otvaranju i tih prvih dana rada, mada i danas poneko zagleda te varene sendviče, i pitaju šta je to – kaže Đorđe.
U „Magi“ pored jela mogu se naručiti i razni kupovi, a ima i standardnog pića.
Kao što se može videti, u „Magi“ svako jelo i poslastica ima svoju priču, a tu priču brat i sestra rado dele sa gostima. U tom prijatnom ambijentu, gde preovladaju svetle boje, kao i naslikano drvo na zidu gde na granama su okačene prave saksije sa cvećem, daje prijatnu i opuštenu atmosferu.
A za one koji ne mogu da dođu i uživaju u prostoru i ukusima palačinkarnice „Maga“, postoji mogućnost porudžbine.
– Lično ili kurirska služba dostavljamo porudžbine. Uglavnom ih ima više u ovom hladnijem vremenu. Kao što ozbiljno i odgovorno pristupamo u nabavci opreme, receptima, tako vodimo računa da obrok stigne topao do svog naručioca. Pre nego što smo počeli da isporučujemo robu, prvo smo nabavili termo torbe. Naručeno jelo prvo uvijemo u aluminijumsku foliju, pa stavimo u stiropor posudu, i posle u termo torbu – kaže vlasnik „Mage“.
Marina je glavna u kuhinji i sprema dosta toga. Njen nadimak je Maga, pa je tako dobila i palačinkarnica ime. I kao što sve u „Magi“ ima svoju priču, tako i samo ime.
– Bilo nam je mnogo komplikovano smisliti ime. U početku, koje god ime smislimo, bilo je nekako dugo. Posle smo razmišljali da damo ime „Slatkalica“, pa da logo bude klackalica na kojoj se klackaju palačinak i knedla. Ali kako god da se nacrta palačinak on izgleda kao pica ili knedla kao lopta. Pa smo onda razmišljali da damo ime „Šećerlema“, ali to je mnogo asociralo na slatkiše, pa smo odustali. I u jednom momentu mi sinu da Marinu svi kući zovemo Maga, i tako damo ime palačinkarnici ime „Maga“ – priča Đorđe.
Marina je diplomirani turizmolog, ali nije joj bilo teško naučiti sve recepte.
– Nije bilo teško naučiti recepte, jer kada se nešto voli, onda sa lakoćom se radi. Dobro smo savladali sve ove recepte, a sada smišljamo stalno nešto novo. Sve su to domaći recepti, ne postoji nijedan proizvod, osim vafla, u koji se dodaje bilo kakav aditiv ili neka veštačka smeša. Svaki naš prozivod se sprema na način kako ga spremamo kod kuće. Moram ponoviti, jedini vafle moraju da imaju taj deo industrijske smese, jer vafle moraju imati taj specifičan miris i hrskavu koricu, a unutra da bude meka. Ta kućna varijanta vafli nekako je uvek bila puna testa. I knedle sam odlično savladala da pravim, mada su one malo komplikovanije od ostalih jela koje pravim. Zanimljivo je reći da je lako razlikovati palačinke koji se prave od industrijske smese i onih domaćih. To objašnjavamo gostima. Palačinak od industrijske smese retko kada će imati one crne pege od pečenja kao domaći palačinak – objašnjava Marina.
Đorđe i Marina imaju velike planove, a sva su najvažnija koje će ostvariti u najskorije vreme.
– Dolazi nam proleće i prvo što ćemo da uradimo je da pripremimo terasu. Već sam angažovao neke svoje prijatelje iz pejzažne arhitekture da osmisle kako će da izgleda. I tu ne odustajemo od principa da ono što možemo sami da uradimo sami, to ćemo i sami uraditi. Već smo kod kuće nabavili alate i opremu za neke stvari potrebne za terasu. Drugo što ćemo sigurno uraditi je da napravimo makar neku osnovnu ponudu na kineskom jeziku, jer, kao što rekoh, sve je više turista Kineza. Oni koji dolaze ovde uglavnom koriste aplikacije za prevođenje preko mobilnog telefona, a mi želimo jednostavno da im olakšamo – dodali su Marina i Đorđe.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 1029)
