АЛЕКСАНДРА БОГИЋЕВИЋ – МОДНИ ФОТОГРАФ
Ужичанка Александра Богићевић је професионални модни фотограф на порталу „Телеграф“, а о њеној успешној каријери говоре бројне фотографија познатих фото модела, познатих личности са естраде, али и обични људи.
Она не прави разлику између лепих и ружних.
– Прво, морам да поновим оно што увек кажем, а није дипломатија, нема ружних људи, има само лоших фотографа – рекла је Александра.
За њу је фотографија од малих ногу била један посебан свет. Њен деда Милан Дулановић и отац Александар, који су и сами били професионални фотографи уткали су тај ген.
Годинама је стварала, а сада о томе каже:
– Кроз моје стваралаштво, пошто ја стварам да бих живела и живим да бих стварала, прошло је много жена, од обичних девојака, мајки, домаћица, пословних жена, до врхунских топ модела и супер модела, а ипак, оно што сам кроз наслаге рада и година схватила је, да ипак није све у пуком физичком изгледу, није магија уткана у савршеној пропорцији лица и савршеном складу тела. Магија настаје оног момента када сретнете лепу жену. која де факто јесте лепа, али у себи носи оно нешто, дар или енергију, нешто што се не да лако дефинисати. Као што се и љубав добија давањем, тако и у мом послу, што је жена више спремна да пружи, то ће више и добити. Такве жене осетим по погледу, у очима, а она у њима носи мистерију, свест о себи и оно сто је код мене пресудно а то је СТАВ. Када налетите на такву жену нема граница између фотографа и модела, нестаје време, нема више ограничења. Узимам оно најбоље што модел пружи. Кад осетим ту потенцијалну енергију, мој задатак је да је трансформишем у неки други облик, који остаје као траг у времену.
На питање да ли постоји идеална жена или мушкарац, она каже:
– Ја сам у вечној потрази за идеалом. Још увек трагам. још увек идем даље. Не волим границе, моји су циљеви високи, некада делују немогуће или смешни мојој околини, али ја верујем у свој сан. И не чекам прилику, прилика се ствара.
Она је своју каријеру почела у Ужицу, а онда, као и многи други, који осете да могу много више да постигну упутила се у престоницу.
– Један мој велики пријатељ рекао је да мали град једе велике људе. Тачно је. Ја бих само мало преформулисала – када неко достигне извесну тачку успеха у оквирима у којима се налази, постаје тесно, остаје му или да се повуче онда када је највећи или да крене силазном путањом. Човек мора да се повуче онда када је најјачи. Или да крене даље, небо је граница. Остаје му да пређе на следећи ниво и настави да трага ако у њему има покретачке енергије. Просто – рекла је Александра.
Једноставност у свему је њен принцип. Као што је већ рекла и што са сигурношћу тврди да разлику између идеално лепе жене и супер модела чини став.
– Лепота није тона шминке, која је у тренду, није гардероба. Лепота је оно што носимо у себи, а то рефлектујемо – рекла је Алаександра.
На крају Александра је додала:
„I do not photograph nature. I photograph my visions“ – Man Ray
(Ја не фотографишем природу. Фотографишем моје визије.)
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 992)
