PIŠE: PREDRAG KOVAČEVIĆ
Vreme teče, kakvi teče, samo piči, već smo pri kraju decembra, dok udarim dlanom o dlan, eto je Nova 2016,“svaki čas Nova godina“, što rekao pok. užički profa Mijo Petrović. Neverovatno je kako brzo proleti vreme, odgajanje dece, te brige, ali i te sreće i radosti, sada su to već mladi ljudi dovoljni sebi, koji traže svoju sreću… Zato i imamo sutra i sutra i sutra. Sutra je dan koji nudi da uđemo u neke lepše i mirnije vode. Da se odledimo od faze u kojoj smo. Znam samo da svaki trenutak nosi novu šansu i mogućnost za sreću. Najveća spoznaja u mom životu je iznenadni divan duboki osećaj mira, koji mi je došao kao blagoslov ili kao posledica rada na sebi, ne znam. Bilo kako bilo, ja sam se resetovao, što i vama želim, iz tog razloga napisah ovu pričicu. Da podelim malo iskustva, da olakšam taj ulazak u zrelo doba, ali i da se osvrnem i na ovaj tmurni oktobar.
Ako ti se ustajanje iz kreveta čini kao dizanje tegova, znači da si došao u zrelo doba. U detinjstvu pravimo grimase pred ogledalom, majmunisali se, eee, u zrelim godinama nam ogledalo vraća, sve više ličimo na majmuna. Mladost gleda u budućnost, starost gleda u prošlost, srednje doba gleda u ogledalo i ne veruje svojim očima. Sagneš se da nešto dohvatiš, a proleti ti misao, šta bih još mogao da uradim ovako sagnut. Kod žena u srednjim godinama ili zrelim, na primer, događa se, kupe onu spavaćicu kroz koju se sve nazire, a onda se sete da više nikoga ne znaju, ko bi kroz nju gledao. Misli im negde odlepršaju, kao kad istreseš perjani jastuk kroz prozor, a onda se boje da se kojim slučajem ne vrate te misli, asocijacije na nešto lepo. Eee, u tim godinama koje sam ja pregurao, događa se da materija odnosi pobedu nad duhom, duh bi još hteo, ali višak kilograma ne da. Ha, ha, ha, u tim odmaklim godinama ‘ebeš zdravu hranu, kad su organizmu potrebni svi dostupni konzervansi. Bez šale, ako vam se čini kako je kriza srednjih godina nepodnošljiva, setite se da vas još čeka i starost.
Dogodi se, ponekad godine dođu same i ne donesu mudrost… Šta da se radi? Probajte kao što ja uradih, prvo ignorišite te nebitne brojke vezane za starost, visinu, težinu. Neka doktori brinu o tome, koji ih andrak plaćamo, ipak je najbolje da sami vodimo računa o svom zdravlju… Sledeće je druženje isključivo sa vedrim ljudima, jer mrzovoljni mrzitelji utiču loše na dušu. Negujte svoju radoznalost, učite ceo život, saznajte više o hardveru, softveru, uopšte o kompovima i svim ostalim ćereslima što izmišljaju. O avionima, kamionima, baštovanstvu, voćkama o svemu i svačemu… Nikad mozak na otavu da zvrji, „prazan um je đavolje igralište“, u kome čuči – Alchajmer. Treba uživati u malim jednostavnim stvarima, smejati se često, dugo može i glasno, dok ne pođu suze, dok se ne ostane bez daha. To je dobro za ceo organizam, naročito za pluća, oči, um. Šta kada se padne, jer padovi se često dešavaju, naročito ti životni? Trpi, tuguj i teraj dalje, uvek se seti da je jedina osoba koja je ceo život sa tobom, ti sam-sama… Budi živ dok si živ, što podrazumeva i onu bogom danu radost, seks… Sramota vas, i mene je, ali to je tako i deo je srećnog života, ma šta zlobnici rekli.
Napravi krug, okruži se onim što voliš, porodica, kućni ljubimci, drage uspomene, muzika, biljke, hobiji. Ako je potrebno, nađi i devojku, ako ti ženi „dosta svega“, isto važi i za lepši pol. Nekoga sa kim ćeš se maziti… Izgradi u svom krugu svoje sklonište, briga te za malograđansku okolinu, važno je podmladiti se. Ako još nosiš dete u srcu biće sve lakše. Naravno, zdravlje je najvažnije, dovedi se u red ako si se zapustio. Ako je dobro, čuvaj ga, ako je načeto – poboljšaj ga. Ako je van tvojih mogućnosti, potraži doktora, seti se ionako ga plaćaš, hteo to ili ne. Resetuj se, vrati se u prethodno dobro stanje i izbegavaj mesta u kojima možeš osetiti osećaj krivice. Obavezno ljudima koje voliš reci da ih voliš, pominji im to češće. Takođe često se se seti onog filozofski rečenog:
„Život se ne meri brojem naših udisaja, meri se brojem trenutaka kada nam je zastao dah.“
To je bilo to važno što sam hteo da vam kažem, ali ima i ono manje važno, što treba da znamo kao kulturni ljudi, koji žive na mestu koje se zove Užice… Zato sam gledao 6 sati sednicu gradske skupštine na TV5, da budem u toku. Najviše je frke na početku ovog meseca podiglo ono oko fabrike prerade otpadne vode. Pola od tog vremena su govorili učesnici, o debaklu Fabrike otpadne vode. Najduže je govori Jovo, bivši gradonačelnik i Saša, kako su se trudili, ono baš… Onda je poduže govorio Sredojević, nekadašnji direktor Vodovoda, veoma detaljno, koji je malo pokvario utisak o Jovu i Saši, da su se „trudili baš“, jer je zamerio u jednom momentu „opštinarima“ da nisu bili baš zainteresovani, kad su bili neki bitni skupovi oko teme otpadnih voda… I aktuelni gradonačelnik Tihi je rekao šta se radilo otkako je on na čelu koalicije koja odlučuje u Užicu. Meni se najviše svidelo kad je rekao da još ima nade i pozvao sve bivše i sadašnje da zajedno upotrebe svoje veze i krenu u Beograd, da spasavaju šta se spasti može u ministarstva, a posle i kod Vučića, ako bude potrebno. Poen za Tihomira što se mene tiče, a protivnici imaju pravo na svoje mišljenje….
Užičani se nisu baš nešto specijalno uzbuđivali tim gradskim događanjima što ih plasiraše gradski mediji kao na primer: – Da je ministar pravde Selaković otvorio izložbu o znamentim ličnostim užičkog kraja, da li je sad on najznamenitija ličnost užičkoga kraja (?). Ili te sanacije krova Jokanovića kuće, pa kako je završena sanacija krova Spomen doma na Kadinjači, jake vesti, kao da nije normalno da kada krov prokišnjava, popravi… Ha, ha, ha, zasluga, što su rešili da poprave, zaprašio mačka, pa Marko sad nema buve, ludigrad. A posebno je važna vest da taksi 500-600 ima novu android aplikaciju i da su mališani iz vrtića na Trgu crtali na temu: „Moj grad slavi rođendan“…
Ipak, ima još nešto što je Užičane malo uzbudilo a i iznerviralo, a to je javno objavljivanje visine plata užičkih funkcionera… To oko plate gradonačelnika kažu i nije baš nepravedno, ipak je on gradonačelnik i vidi se da se baš trudi, pa ta plata koja je oko 120.000 dinara i nije nešto zasmetala. Ali se većina Užičana složila da je ipak velika, zbog bednog standarda u gradu. Sve plate funkcionera, većnika, direktora javnih preduzeća i sličnih „glavonja“ vrte se oko stohiljadarke, malo ispod ili iznad. Užičanima je najviše zasmetala plata večitog, ali bespotrebnog, zamenika gradonačelnika Vidoja Drndarevića… Zašto? Zato što se slika da nešto važno radi, a u stvari ništa. Smeta im to što svi samo pričaju o odgovornosti, a kad se dogodi, nikome ni dlačica s glave ne fali, čak i ti mali šrafčići, koji su kao, najebali, u stvari nisu samo su nestali iz javnosti, čak dobili i zgodnije radno mesto… Drndarević ima platu posle onog skidanja od 10 odsto 110.000 dinara i zaista, šta taj čovek uopšte radi, sem što je „funkcioner SPS“, i što se u javnosti muva oko Tihomira i dremka na Skupštinama opštine… Uglavnom za plate i naknade članova Gradskog veća Užica, iz gradskog budžeta, isplaćeno je ukupno 10.568.600 dinara, u periodu od 1. januara do 30. septembra ove godine. Nešto se mislim, koliko bi im bilo isplaćeno da su političari profesionalci, kad imaju takvu lovu kao amateri… Samo veselo, čuvajte živce, tek će zatrebati, naročito do vesnika proleća. Najbolje je da i vi mlađi razmislite o prethodno pomenutom resetovanju…
