Mlaćenje prazne slame
– Oligarhiji na vlasti takva situacija potpuno odgovara – u nedostatku bilo kakvih konkretnih akcija, javni prostor se zatrpava gomilom đubreta, a vreme neumitno prolazi –
Da krenem sa podacima koji nikoga u Srbiji ne zanimaju – od Zavod za statistiku ovih dana mogli smo čuti da je proizvodnja u avgustu ove godine pala, u odnosu na prošlu godinu, za simpatičnih 13,1 posto. Drugi podatak možete naći na sajtu Ministarstva finansija – javni dug Srbije 30. septembra je, ni manje ni više, nego još simpatičnijih 22,06 milijardi evra… Zabrinjavajaući podaci koje retki mediji prenose, nešto zbog autocenzure, a delimično i zato što je većini čitalaca to potpuno neinteresantna tema.
A ako naš narod i medije ne zanimaju ključni ekonomski parametri, šta im onda okupira pažnju? E, tu dolazimo do naslova današnje kolumne – sve se pretvorilo u opšte mlaćenje prazne slame. Čudno, svako od nas je ovu kovanicu izgovorio hiljadu puta, ali ni sanjali nismo da će mlaćenje prazne slame postati dominantna karakteristika življenja u Srbiji. Uključiš televizor – isprazno blebetanje, uključiš radio – prazne priče, otvoriš novine – trućanje na kub, od muke pobegneš na internet, a tek tu brbljaonica traje danonoćno… Vučić priča priče, ministri pričaju priče, državni sekretari pričaju priče, gradonačelnici pričaju priče… Hiperinflacija praznih priča, a niko ništa konkretno ne radi. Evo, i ova gej parada, zbog koje se društvo godinama žučno raspravlja, održana je i odjednom više uopšte nije bitno ko je za, ko protiv, pa čak ni sami organizatori više nisu sigurni da li je trebalo organizovati ili ne… Slično je ovih dana i sa Utiskom nedelje, podigla se tenzija, svi mediji i društvene mreže zatrpani su ovom temom i posle tolike halabuke, odjednom je postalo svejedno da li će te emisije sutra biti ili ne. Setimo se, pre samo deset dana glavna stvar bilo smanjenje plata i penzija, brbljaonica se bukvalno usijala – licitiralo se koliko će smanjenje biti, kada ide rebalans, ministar pričao jedno, fiskalni savet drugo, Vučić treće, oglašavali se razni eksperti i sindikati, a onda je odjednom ta tema potpuno iščezla iz javnosti, a da se ništa konkretno nije uradilo. Reblansa nema u septembru, neće ga biti ni u oktobru, a ako prođe i oktobar, onda se ne mora ni raditi, jer ubrzo stiže nova kalendarska godina i novi budžet… Umesto budžeta odmah smo dobili bizarnu priču kako je Jorgovanki, dok se zlopatila po Miločeru, neko maznuo lekove za srce. Crnogorci su lopova odmah uhitili, ali Jorgovanka ne veruje, već traži nalogodavce, pa nije ona bilo ko, da je pljačkaju sitni kriminalci, mora da je po sredi neka svetska zavera… Međutim, pljačka Jorgovankinih lekova posle par dana pala je u drugi plan, jer su se mediji dočepali Vučićevog brata i sada se o tome razglaba nadugo i naširoko. Odjednom je postalo od sudbinske važnosti da li je on napao žandarme ili oni njega. Mediji nas bukvalno siluju, jer koga uopšte zanima Vučićev brat? Do juče nismo ni znali da Vučić ima brata…
Ovaj teror, bombardovanjem za život potpuno nevažnim informacijama, doveo je, rekao bih, do potpunog zasićenja. Oligarhiji na vlasti takva situacija potpuno odgovara – u nedostatku bilo kakvih konkretnih akcija, javni prostor se zatrpava gomilom đubreta, a vreme neumitno prolazi. Prolaze dani, meseci, godine, oligarhija za sve to vreme uredno prima mesečnu apanažu, a narod tone sve dublje, bez ikakve šanse za oporavak. Ako pogledamo gde smo bili pre 7-8 godina, a u kakvoj smo dubiozi danas, jasno je da više niko ne veruje u bilo kakve šanse za oporavak. Otud sve ove priče i doživljavamo kao obično mlaćenje prazne slame. Vučićeva priča o boljem životu u 2016-oj upravo je to, baš kao i priče o neracionalnom javnom sektoru i budućim menadžerima, priče o ogromnoj zainteresovanosti za privatizaciju takođe su obično mlaćenje prazne slame, baš kao i priče o kupcu Sartida i ova najnovija da nas obožavaju i na Zapadu i na Istoku, što pod milim bogom ništa ne znači… Ide i ona plava drugarica helikopterom po gradilištima, lovi neradnike, one iste od pre nekoliko meseci i nikom ništa, zamlaćuju nas pričama o nekakvim izborima u Vojvodini, a od pre par dana je krenuo i svakodnevni presing o Putinovom dolasku u Beograd. Dolazi Putin, pa šta? Sada će svi da razvlače o toj poseti, Putinovi fanovi će sa oduševljenjem razglabati o moćnoj Rusiji, protivnici isticati nedovoljno demokratije, svi će imati nešto mnogo važno da kažu i u tom brbljanju proćiće još koja sedmica…
Narod nije ništa bolji od novinara, glavni hit u Srbiji je da se sodom bikarbonom leče sve poznate i nepoznate bolesti, niko ništa ne čita, a svi sve znaju i neviđeno su načitani i svi isključivo gledaju svet iz sopstvene pozicije i očekuju da im država reši lične probleme.
I dok opšte mlaćenje prazne slame traje,u današnjem žarogonu – 24/7, ono od čega svi živimo – novac, reklo bi se, niko i ne pominje. A gde su pare? Hvala na pitanju, pare su na sigurnom – kod oligarhije. Tamo su odvuek i bile, tamo se osećaju kao kod kuće i tamo će i ostati. Što će reći, svi mlatimo praznu slamu, samo što to većina radi iz uverenja, a odabranima je to unosna profesija…
Dušan Đurović
