ALEKSANDAR I VLADIMIR STARČEVIĆ – „PEKAR STARČEVIĆ“
Preko puta Prve osnovne škole, na samoj raskrsnici, nalazi se je neobična i veoma zanimljiva pekara „Pekar Starčević“. Na samim vratima pažnju privlači znak „STOP aditivima“, a unutra sasvim poseban enterijer. Vlasnici su mladi ljudi, braća Aleksandar (27) i Vladimir (25) Starčević.
Pekara „Petar Starčević“ je otvorena 21. februara ove godine.
– Oduvek sam želeo da budem pekar. I kada sam upisivao školu, nisam hteo nijednu drugu školu, sem za pekara. To mi je bila jedina želja na listi želja u osmom razredu. Razgovarao sam i sa ocem, koji me je posavetovao i rekao da će ljudi uvek da jedu i da je to stalni posao. Posle sam završio za prehrambenog tehnologa u Požarevcu. Međutim, shvatio sam da škola ne znači mnogo, već samo iskustvo – kaže Vlade.
A da bi stekao iskustvo, Vlade je krenuo rad u pekarama u Beogradu, a onda je radio u pekarama u Sloveniji, Italiji, Crnoj Gori…
– Cilj mi je bio da skupim što više znanja i da otvorim najbolju pekaru u Užicu i da budemo najbolji u Srbiji. Cilj nam je da napravimo svoj brend i na dobrom smo putu. Zato je i ime „Pekar Starčević“. Hoćemo da budemo nešto autentično, sasvim drugačiji od drugih – dodao je Vlade.
Otuda i znak na vratima „STOP adetivima“.
– To je nešto po čemu smo autentični. Pravimo nešto što je skroz zdravo, a to je danas teško naći. Zato mi je to iskustvo iz inostranstva dragoceno, tamo sam usavršio pekarski zanat i preneo ovde. Imamo dosta naših proizvoda i stalno ubacujemo nešto novo. Hoćemo da te užičke i srpske ukuse usavršimo. Imamo dosta ideja, ovo je tek početak. Pored slanih ukusa, pravimo dosta slatkih. Na primer, krofnice koje mnogi vole da jedu, a čak ih kupuju kao poklon za rođendane. Posebne su po tome što imamo kvalitetnu čokoladu i krem. Mi nismo kao standardne pekare, koje recepte i sirovine, skoro svi iste koriste. Mi se razlikujemo po ukusu svakog našeg proizvoda. Sve ove naše namirnice retko ko ima. Mi smo sa našim dobavljačima dogovorili i tražili posebne proizvode. Recimo, viršle za rol viršle. Radili smo duže vreme, dok nismo došli do odgovarajućeg ukusa viršle. Svaka sirovina se pravi samo za nas, poput krema. Za nas proizvođač krema pravi posebne količine po našem receptu. Tu ima dvesta posto više lešnika i kvalitetniji kakao. Zato je svaki ukus totalno poseban, naš, jer su nam bitni i najsitniji detalji. Tako stvaramo sopstveni brend – kaže Vlade.
Ova pekara je posebna i po tome što se odmah pored prodajnog dela nalazi proizvodni deo. Dakle, tu se mesi, peče i tako sveže odmah ide u prodaju.
Dok Vlade brine o testima i ukusima, koji i sam mesi i pravi, Aleksandar je zadužen za papirologiju.
– Imamo 17 zaposlenih, od toga šest u prodaji, a ostali su u proizvodnji. Pored Vlada, koji radi neprekidno, imamo još dva majstora, a trebalo bi da nam stigne i treći. Na Vladu je bilo da osmisli sve te recepte, a na meni je organizacija i svi drugi poslovi. Planiramo da otvorimo još naših pekara, ali ne samo u Užicu, već po celoj Srbiji, a i šire. Sada stvaramo svoj brend, a cilj nam je da se naše ime čuje u svetu – rekao je Aleksandar.
Dovoljno je jedno pecivo ili neki sličan proizvod da se bude sit i to povoljnoj ceni, dok dupla porcija je za one koji vole baš da budu siti. I što je najvažnije, to što se pojede je zdravo i kvalitetno.
Za sada braća Starčević ne proizvode hleb.
– Hleb nabavljamo od čoveka koji ga pravi bez aditiva i peče ga u furuni. Ali, mi imamo plan i za hleb. Znate, ne može u pekarstvu da se odjednom proizvodi više stvari. Mogu da se spoje dobra peciva, burek i poslastičarstvo, ali za hleb je potrebna mnogo veća proizvodnja. Mi bi mogli sada da ga pravimo, ali ne bi bio baš kvalitetan, a mi to nećemo – dodao je Vlade.
Ono što odlikuje još pekaru je enterijer.
– U pekaru nam je došla naša familija iz Pariza. I znate šta su rekli?! Rekli su da kada su ušli da su osetili miris i ambijent stare pariske pekare. Nisam nikada bio u Parizu, ali, eto napravio sam skoro istu takvu pekaru. Kada smo pripremali lokal, ideja mi je bila unutrašnjost bude od cigle i drveta. Ciglu koju smo koristili je dosta stara. Komšija je imao neke stare cigle, koje je hteo da baci. Te cigle je njegov deda ručno pravio kada je zidao kuću. On je i prodavao te cigle, ali su ostale te neke zalihe. I dok se ove radilo mi smo radili uporedo sa majstorima. Od jednog prijatelja koji drži otpad uzeli smo cevi, isavijali i na njih stavili sijalice – kažu braća.
Mnogi su se čudili tome što rade, jer to na neki način nije moderno. Ali, kada se jedan njihov prijatelj vratio sa najvećeg svetskog sajma pekarstva u Italiji, bio je vidno iznenađen. Rekao nam je da je naša pekara odrađena po poslednjim trendu u svetu.
Posebno su ponosni na stari drveni sanduk na kome stoji kasa.
– U tom sanduku su nekada čuvali brašno. Ovaj sanduk je napravio moj čukundeda pre 160 godina, a pravio se od po jedne tesane daske. U sanduku imaju dve pregrade u kome se čuva belo brašno i kukuruzno brašno. Mi smo samo prorezali odozgo i stavili staklo. Imamo u planu da renoviramo jedan deo, da ga sredimo da još lepše izgleda – kaže Vlade i pokazuje na sanduk, kroz čije se staklo vidi brašno.
I njihovi proizvodi se baziraju da budu puni fila.
– U svakom našem proizvodu dominira ukus fila. Recimo, naš burek je sa dosta fila. Imamo proizvode sa maslacom. Uglavnom, naši kupci su siti i zadovoljni – dodao je Vlade.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 1021)
