СУГРАЂАНИ
Живим свој сан
– Фотографисање за мене представља слободу изражавања. Један посебан свет који је, иако то звучи чудно, испуњен веома бурним осећањима –
На насловној страни претходног броја Ужичке недеље нашла се фотографија Тијане Цвијовић. Рођена 1991. године, ова млада дама је завршила Гимназију, а затим и Факултет техничких наука у Чачку. Бави се аматерским фотографисањем, али и писањем текстова у прози. Како сама каже, прави је заљубљеник у уметност.
– Љубав према фотографији и уметности уопште, јавила се још у раном детињству. Тада сам имала обичај да се шћућурим испод стола, узмем аутиће, касете и стари фотоапарат. Била сам у стању да се по цео дан тако играм. Када би ме неко упитао шта радим, рекла бих да сањам. И мада је та љубав једно време стагнирала, док је трајало школовање, сада ме поново обузима. Данас, ја живим свој сан – каже Тијана Цвијовић, која је свој први дигитални фотоапарат добила пре две године.
– Апарат сам добила као поклон од ујака. Када је доспео у моје руке, о фотографисању нисам знала пуно. Дане сам проводила напољу фотографишући природу и на интернету, тражећи литературу која ће ми пружити основна знања о фотографији. Те прве године мог бављења фотографијом, схватила сам да ми највише прија макро и такозвана “close up” фотографија. Све те минијатуре, било да је у питању биљни или животињски свет, или пак нежива природа изазивају велику дозу интересовања и одушевљења у мени. Такође сам привржена свету аутомобилизма, па своју креативност изражавам кроз фотографију и на том пољу. Трудим се да све што прочитам везано за фотографију, применим у пракси. Такође, сваки савет и сваку критику добрих фотографа користим искључиво у сврху напретка и стицања нових знања – истиче Тијана Цвијовић и додаје
– Фотографисање за мене представља слободу изражавања. Један посебан свет који је, иако то звучи чудно, испуњен веома бурним осећањима. Фотографисати не значи само кликнути дугме на апарату и ускликати оно што видимо. То значи гледати свет другачијим очима, познавати структуру онога што желимо фотографисати и онога чиме фотографишемо – каже Тијана Цвијовић.
Упитана да ли постоје уметници који је инспиришу, Тијана каже да је тешко пронаћи уметника чије ће вас свако дело одушевити.
– Генерално гледано на фотографију, дивим се радовима Јоване Рикало и Марије Пирошки, чије фотографије заиста имају душу. Такође, на мене оставља велики утисак рад мог суграђанина, Небојше Перовића, који има заиста изванредне пејзажне фотографије. На пољу спортске фотографије, Петар Јанковић је мајстор свог заната. Неко ко се заиста нађе на правом месту у право време – открива Тијана Цвијовић.
Иако се фотографисањем бати тек две године, до сада је имала успеха на овом пољу.
– Први мој успех је био на Сајму аутомобила у Београду, који је одржан у марту прошле године, када је моја фотографија добила звање најкреативније фотографије сајма. Затим, низале су се објаве фотографија у часопису Блиц током целе претходне године, а традиција се изгледа наставља и ове. Такође, крајем прошле године, организован је Интернационални конкурс под окриљем Tallenge-а, на тему mакрофотографије, где је моја фотографија заузела високу шесту позицију. Кажем, високу, јер је конкуренција била заиста велика, око 700 пријављених фотографа. И као врхунац, моја ауторска фотографија на тему Портрет, била је јако добро оцењена на конкурсу у Шапцу и том приликом је била приказана на истоименој изложби која је одржана у новембру прошле године. Новчане награде су изостале, али мени је највећи успех то што сам била раме уз раме са врхунским фотографима – каже Тијана Цвијовић.
За себе каже да се пронашла у фотографији и да је тек чека право учење.
– Преда мном је много труда, рада и учења везаног за фотографију. Планирам да се усавршавам у макро и спортској фотографији, јер је аутомобилизам нешто што јако волим. Сматрам да када се две љубави споје, то може само да донесе добар резултат. Ове године крећем са активним фотографисањем трка, а за месец дана предстоји фотографисање међународне изложбе паса у Краљеву – истиче Тијана и додаје
– Што се дугорочних планова тиче, нисам превише захтевна. Желим да останем доследна себи, и да моје фотографије али и текстови, дубоко у себи носе љубав. Велико хвала бих рекла онима који су били уз мене у свим успонима и падовима. Ту мислим на своју породицу, пријатеље и фотографа Петра Јанковића, који су мени највећа подршка – закључује Тијана Цвијовић.
Н. Кутлешић
