I BI VAŠAR
Na ovogodišnjem Đurđevskom vašaru bilo je svega i svačega u ponudi, ali kupaca mnogo manje nego prethodne godine. Kao i prethodnih godina, i ove su se najviše prodavale gaće i čarape. Ženske gaće su koštale po 50 dinara, dok muške bokserice koštale od 100 do 350 dinara. Šest pari čarapa mogao se kupiti za 200 dinara, dok je par čarapa koštao 50 dinara. Prema onom što su kupci najviše pronosili su i saksije sa cvećem, koje su koštale od 100 do 300 dinara.
Mnogi posetiocu kažu da ima svega, ali da im treba para.
– U odnosu na prošlogodišnji vašar i ranijih godina, posećenost, sada u 13 časova, dosta je skromna. Možda što je radni dan. Sve u svemu, ponuda je ista svake godine i vidim da najviše ima tekstila. Ovo ostalo je manje više prolazno. Vidim da su naše sugrađanke revnosne u kupovini zasada cveća i voća – utisak je jednog našeg sugrađanina.
Drugi je dodao da se mnogo istrošio za Vaskrs, pa za praznike i na kraju za slavu Đurđevdan, tako da bi rado nešto kupio i da mu mnogo toga nedsotaje, ali nema para.
– Treba mi trimer za travu, još neki alat, ali nemam sada para. Mnogo sam se istrošio prethodni mesec – rekao je on.
Ni prodavci nisu baš zadovoljni. Prodavac čarapa Gabrijel Radosavljević iz Čačka kaže da nije baš zadovoljan i pokazuje nam statuu kralja, koji mu stoji na tezgi.
– Pre pet godina sam ovog kralja osvojio na vašaru u Austriji za najboljeg trgovca. Vašare radim aktivno već 20 godina, od moje desete godine. Svaki vašar posećujem, a dva puta godišnje dolazim u Užice, i to ovaj za Đurđevdan i za svetu Petku. Ovaj danas vašar je nikakav. Nema naroda, a znam kada jedva može da se prođe ovuda – kazao je Gabrijel.
I trgovac knjigama iz Kraljeva, koji svake godine dolazi na vašare u Užicu, žali se na slabu prodaju.
– Skoro da ništa nisam prodao, iako su knjige samo od 100 do 300 dinara – rekao je ovaj Kraljevčanin.
A na vašaru svega i svačega, od najsitnijih delova do nameštaja. Najviše je bilo tektilne robe, pa su se farmerice mogle kupiti za 500 dinara, majice od 300 do 1.500 dinara, suknje i haljine od 400 do 3.000 dinara, jastuci od 300 do 500 dinara, tri peškira za 500 dinara, jorgani od 900 do 2.000 dinara, zavisno od veličine, papuče od 100 do 300 dinara, gumene čizme za 1.000 dinara, baštanske figure od 200 do 500 dinara, baštanske česme za 50 evra, kosilice za oko 50 evra, trimeri od 11.000 do 13.000 dinara, zavisno od opreme koja se dodaje uz njega, profesionalni usisavači od 50 do 70 evra, roštilji od 30 do 80 evra, a ražanj 70 evra i mnogo toga još. Decu su najviše privlačile tezge sa životinjama, gde su papagaji tigrice mogle da se kupe za 700 dinara, a najskuplji papagaji i do 10.000 dinara. Bilo je zeka, morskih prasića, hrčaka, pataka, ribica…
Intevrenisala je i tržišna inspekcija, koju smo zatekli da je zaplenila dva trimera marke „stihl“. Bila je prisutna i komunalna policija, a i pripadnici MUP-a.
STARI ZANATI – IZRAĐIVAČ GOBLENA, VLADE PETKOVIĆ
Jedina tezga na vašaru koja nije imala konkurenciju je tezga sa goblenima Vlada Petkovića iz Bajine Bašte. Nije ni čudo što nema konkurenciju, kada zanat izrada goblena i platna za vez pripada kategoriji starim zanatima, a potrebno je i vreme da se izrade, a danas ih retko ko veze.
Vlade kaže da je nasledio ovaj posao od svojih roditelja Slavke i Najdana Petkovića, koji su šezdesetih godina prošlog veka otvorili svoju radnju za proizvodnju goblena i trukovanih stvari na platnu, kao što su jastučići, kuvarice i slično.
– Ovo je zanat koji izumire. Ja sam u penziji i, ovako, kada je vašar u Užicu i na još par mesta u toku godine dođem, da prikažem šta imam, pa ako ima kupaca dobro je. Posle mene ovim se niko baviti neće – kaže Vlade.
Vlade kaže da se gobleni rade serijski.
– Osnova je platno bele ili krem boje. U legendi imate sve vrste boja koje su na platnu i koliko tu imate boja, toliko ima i šablona. Prvo se nanosi najtamnija boja i onda prvo postavljate šablon za tu boju preko koga je ručno utrljavate. Tu ostaje samo ta boja. Zatim se ostavi da se suši goblen i kada se osuši, onda sledi šablon za sledeću boju i tako dok se ne završi. Šablon, boja, sušenje; šablon, boja, sušenje, sve dok se ne upotrebi i poslednja boja. Goblen je skup, jer dugo traje proces proizvodnje. Radi se serijski, da bi imali neku zaradu. Jedna boja se suši od pola sata do sat vremena na prolećno-letnjoj temperaturi – kazao je Vlade o procesu proizvodnje.
On kaže da kupaca ima i nema.
– Evo, danas sam prodao šest goblena, ali to su bili naručeni. Uglavnom naručuju i to najviše stare gospođe, mada ima i mladih žena. Mnogi kažu da im pomaže da smire živce, neki kažu da ima mnogo lepih motiva i da im služe kao ukrasi na zidu. Ima i poneki muškarac koji voli da veze – kaže Vlade.
Konci se obezbeđuje od najpozantijih fabrika za proizvodnju konaca iz Zagreba i Sarajeva. Inače, kada je država uvidela da će se ovaj zanat izgubiti, svrstali su ga u stare zanate, što znači da se ne plaća porez državi.
Na Vladovoj tezgi izložen je samo jedan mali deo motiva i vrsta goblena od onih koje poseduje.
– Na našoj FB stranici ima oko 600 raznih slika. Inače, cene su različite i zavise od veličine i boja koliko se koriste. Veličina 30h40 košta 1.900 sa koncem, 45h60 i 50h60 koštaju 3.500 i 3.600 sa koncem, veličina 60h80 sa koncem košta 6.400 dinara i veličina 60h110 ili 60h125 koštaju od 7.000 do 8.400 dinara sa koncem. Ima i drugih formati, a ovo su osnovni. Mali gobleni koštaju od 200 do 300 dinara.
Zvezdana Gligorijević
pogledajte galeriju fotografija:
