Седам зрна нормалности

Седам зрна нормалности

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ БЕСПОСЛИЧАРА (7) Дуго сам мислио да је проблем искључиво у мени. „Дешава ли се теби понекад да сањаш како те нешто гуши, као да си заронио дубоко, и одједном ниси сигуран колико има до површине, и рониш и рониш, али никако да изрониш“, упитао сам Џеремају док смо испијали преподневну кафу у „Макамари“. […]

Шта је, брате, јеси ли то и ти пукао?

Шта је, брате, јеси ли то и ти пукао?

УВОД У ЛАМПЕК-МАРКЕТИНГ „Да ми није Карла, не би имала коме да се јавим на улици“, објавила је негде јесенас на оном пустом фејзбуку Бранкица – дошла из Београда на пар дана, па се забринула за друштвени живот града. Њен пост је био врло живахно испраћен: много лајкова и подоста коментара, за дивно чудо прилично […]

Колинда и друге приче

Колинда и друге приче

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ БЕСПОСЛИЧАРА (1) У суботу смо, наравно, гледали фудбал. Нисам нешто био расположен да спремам уобичајену вечеру, што сам морао посебно да нагласим у позиву. Душко и Радован су банули око пола осам, Ђука није био расположен за колективно гледање, али се повремено оглашавао СМС порукама подршке. Наточио сам аперитив док је Раки стављао […]

УЖИЧКА КАФАНСКА РЕПУБЛИКА – ПРВИ ДЕО

УЖИЧКА КАФАНСКА РЕПУБЛИКА – ПРВИ ДЕО

Сезона 1979/80. за мене је почела прилично невесело; уместо средње графичке школе у Београду, смер дизајн, (што је била моја жеља), након бурних породичних већања, направио сам болан образовни компромис и уписао трећу годину економско-комерцијалне струке. Почетно разочарење ме ипак брзо прошло: већ у септембру сам направио панк бенд и кренуо са пробама, и, што […]

Плоче & касете

Плоче & касете

Цртице из оног, готово заборављеног аналогног времена, када је град уз своје име имао горенаведени присвојни придев, а кога су, када је дошло време, одатле избацили управо они који су се највише клели, што у власника, што у непогрешивост његове навигације, а онда, брже-боље, макнули са градског трга бронзани монумент и склонили га иза музеја […]

Луде жене

Луде жене

Цртице из оног, готово заборављеног аналогног времена, када је град уз своје име имао горенаведени присвојни придев, а кога су, када је дошло време, одатле избацили управо они који су се највише клели, што у власника, што у непогрешивост његове навигације, а онда, брже-боље, макнули са градског трга бронзани монумент и склонили га иза музеја […]

УВАЛЕЖЕ ИЗ ЈАПАТКА

УВАЛЕЖЕ ИЗ ЈАПАТКА

 ЗОРАН ФИЛИПОВИЋ: ТАЈНА ИСТОРИЈА УЖИЦА (4) Милана Продановића, у чаршији познатијег као Мишто (или под породичним надимком “Прокс”, који је делио са старијим братом Драганом) упознао сам негде у зиму 1980, што је било јако необично, јер смо слушали исту музику и живели на свега педесетак метара удаљености један од другог – он у солитеру […]