VANJA NOVOVIĆ, UMETNICA OBRVA
U poslednje vreme sve više je žena koje zbog mnogih obaveza, a u želji da izgledaju lepo, pribegavaju trajnoj šminci. To podrazumeva iscrtavanje obrva, nadogradnju trepavica i usana. To uspešno radi Vanja Novović, vlasnica salona lepote „Atelijer“, koji se nalazi kod fontane, kod OŠ „Kralj Petar Drugi“. Ona je uspela da za nešto više od godinu dana savlada sve tehnike japanskog iscrtavanja obrva. O tome kako je počela, kako je za kratko vreme napredovala, ali o samoj tehnici rada, Vanja je sa zadovoljstvom pričala.
Kako kaže, ranije nikada nije pomislila da će se baviti sa ovim poslom, niti je imala dodira.
– Završila sam Visoko medicinsku školu. Radila sam na ginekologiji u užičkoj bolnici kao babica. Kasnije sam otišla u Crnu Goru i tamo živela nekoliko godina. Kada sam se vratila, pitala sam se šta da radim. Mislila sam da se vratim u bolnicu, ali dobiti posao u državnoj ustanovi je mnogo teško. Tražila sam mnoge načine i jednog momenta sam rekla stop. Sve to što bih uložila i dala za taj posao, bolje bi bilo da uložim u nešto svoje. Mama je bila prvo protiv, govorila mi je da je to veliki rizik, pitala se da li ću uspeti, Međutim, bila sam toliko uporna i stalno govorila da ću uspeti. Otac me je podržao i pitao me šta hoću. Rekla sam mu da želim da otvorim neki kozmetički salon, ali da ne bude klasika, jer ima dosta kozmetičkih salona, dosta šminkera, dosta frizera, mada sam sa šminkom počela prvo da se bavim – počela je Vanja da priča o svom početku.
Kaže da ni sama ne zna kako je došla na ideju da se bavi trajnom šminkom.
– Tražila sam te neke edukacije, gde bih mogla još nešto da naučim, Negde sa pročitala o toj trajnoj šminki obrva i to japansko iscrtavanje. Nisam znala ni šta je to, ali je već bilo aktuelno. Krenem da čitam o tome i jako me zainteresuje. Htela sam da vidim kako će to da mi ide. Prvo sam u Užicu kod jedne žene, koja je već radila japansko iscrtavanje, prošla prvu obuku. Videla sam da je to interesantno i zanimljivo, a da ima veze sa medicinom. I tu postoji mali nožić, oštrica, sa kojom se radi iscrtavanje, odnosno ubacuje se pigment pod kožu i sve mora biti visoko sterilno. Mora se poznavati koža i anatomija lica, da bi se znalo kom licu odgovara oblik obrve koju ću iscrtati. Ne može na svakom licu biti isti oblik obrve. I tu se mora imati uniforma, maska, rukavice i držati nivo koji sam radila u bolnici. Nakon prve obuke počela sam odmah da radim. Posle mesec, dva počela sam da pratim svetske artiste i videla sam da moj rad nije na nivou koji želim da postignem. Zato sam otišla na obuku u Beograd, kod žene koja odlično radi i dobar je edukator. Pre toga sam joj poslala svoje radove i rekla mi je da se vidi talenat, ali da ima mesta za ispravke. Kod nje sam bila pet puta na edukaciji i dobila sam veliku podršku za dalji rad. Dosta mi je pomogla da napredujem. Zatim sam išla na edukacije kod stranih artista. Jeste dobro imati talenat, ali se mora mnogo vežbati da bi se došlo do cilja i bilo među najboljima. Nisam još uvek dostigla taj vrhunac, ali već imam već veliko znanje, u čemu mi je praksa dosta pomogla. Nije stvar samo zaraditi novac, već postići i unutrašnje zadovoljstvo. To mi je bio cilj i ka tome idem i dalje, i mogu reći da sam veoma blizu. Zadovoljna sam kako napredujem – zadovoljno će Vanja.
Posle edukacije za japansko iscrtavanja obrva, Vanja je krenula na usavršavanje mikroblejdinga.
– Otišla sam na edukaciju za puder obrve koje se rade mašinicom. To je senčenje cele površine obrve, gde nemamo iscrtavanje dlake, već se radi obrva kao što bi bila našminkana senkom. Postoje tipovi kože koji ne mogu da prime japansko iscrtavanje, kao i korekcije loše urađene tetovaže, kada se ne može prekriti japanskim iscrtavanjem, e tada se pribegava puder obrvama. Želela sam i to da znam, da bih mogla da rešim probleme nekih klijenata koji su dolazili da im prepravim nešto što ranije nije urađeno dobro. Nakon toga sam završila obuku za trajnu šminku usana. Posle toga sam završila obuku za nadogradnju trepavica. Sve je to nekako vuklo jedno drugo i tako sada imam kompletnu obuku – kazala je naša sagovornica.
Njeni klijenti su najčešće žene koje su prezauzete, koje su poslovne, i supruge i majke, i nemaju mnogo vremena da se šminkaju.
– Onda se one odluče da urade obrve, trepavice i usne, pa sa malo pudera spremne su za svoj dan, koji je poprilično dug. Klijentkinjama se svidelo to što radim. Iza sebe imam masu zadovoljnih dama, koje mi se stalno vraćaju na korekcije. Te korekcije, osveženje boje rade se jednom godišnje, jer se koža regeneriše. Ta trajna šminka nije baš trajna, da se uradi jednom i ne treba više, već se jednom godišnje radi osveženje boje, jer je koža već izbacila pigment, a često i posvetli. Ukoliko neko ne želi više da radi trajnu šminku, samo treba pustiti da se koža sama regeneriše, ali to je samo u slučaju kada je iscrtavanje dobro urađeno, kada se vodilo računa o dubini, jer ubacivanje pigmenta ne sme da bude preduboko. Kao posledica je ožiljak, koji ostaje trajno – dodala je Vanja.
Ona je upozorila na posledice.
– Postoji trajna šminka, ali i, kako mi kažemo, trajna posledica. Zato se mora voditi računa ko to radi, da li je osoba stručna, sa kakvim materijalom radi. Obrve su nešto što je na licu prvo uočljivo, jer, kako može ulepšati nekoga, tako isto može i da upropasti lice, mogu da ostanu ožiljci ako se ne radi kako treba, ako se ne vodi računa o dubini na koju se ubacuje pigment ili o reakciji kože. Postoje načini skidanja laserom, ali se tada koža može još više oštetiti. To je ono o čemu razgovaram sa klijentima, a naročito sa onima koji mi kažu da skupo naplaćujem svoj rad. Da li sam skupa ili nisam, ne znam, ali imam nešto čime se vodim, a to je da je jeftinije u stvari skuplje. Ako neko radi jeftino i kako ne treba, kasnije će osoba kojoj su rađene obrve, morati da ode kog drugog da prepravlja tuđi rad, a prepravka je skuplja, pa će na kraju platiti više. Na kraju će se možda doći u situaciju da se ne može prepraviti, pa se praktično platila visoku cenu za loš rad. Zato savetujem da dobro pogledaju, da ispitaju, da prate slike i radove, da se raspituje kod drugih kakva su iskustva imali, pa da se na taj način opredele gde i kod koga će da idu za tu trajnu šminku. Dosta je njih skeptično, dolaze mi pa mi kažu, da li će im to biti pretamno ili predebelo, kakvu ću boju da koristim? To određujem po tipu i boji kože, boji prirodne dlake, boji očiju, pa zato postoje razne nijanse. Ja mešam boje da bi se napravila odgovarajuća. Ne može se koristiti jedna boja za sve tipove kože, za svaki pigment. Mora da postoji više različitih boja. Tu mi je dosta pomogla moja medicinska škola. Ovaj posao je jako kompleksan, jer je koža živ organ i svaka različito reaguje na pigment. Zato je potrebno posle prvog tretmana da se nakon mesec dana uradi prva korekcija, jer koža neće svuda isto primiti pigment. Određeni delovi kože se trude da ga izbace, jer je to strano telo. Opet je tu najvažnija stručnost i kvalitet materijala. Imamo slučajeve kada se koža poprilično potrudi da ga izbaci, pa dođe sa dosta svetlijim obrvama na prvoj korekciji, ali i to se lako reši. Postoji sistem koja je boja i koja se količina pigmenta unosi da bi se on zadržao. Do sada nisam imala nijedan problem, da neko kaže da mu se ne sviđa ili da nije dobro urađeno. Da još jednom naglasim, pored talenta, vežba je najvažnija. Mnogo sam vežbala pre nego što sam krenula da radim na živom modelu. Mnogo je tu bilo veštačke kože, jabuke, pomorandže i svega drugog na čemu sam crtala, da bih mogla da osetim dubinu, dokle smem da idem, da ne bi napravila problem. To nije baš jednostavno i jako je odgovorno – kaže Vanja.
Vanja kaže da uvek daje maksimum, posvećuje se svakom klijentu kao da je najvažniji. Oni to osećaju i uvek postoji pozitivna energija i pozitivan odgovor, zbog čega posebno voli ovaj posao.
Kod nje dolaze i mlađe i starije žene.
– Uopšte nema pravila, jedino ne radimo osobama mlađim od 18 godina. Imala sam gospođu i od 65 godina. Te starije gospođe su mi najdraže, jer vole da budu doterane i sređene, i vode računa o svom izgledu. I one mi daju najveću motivaciju i stalno su zadovoljne, iako su najkritičnije i najviše se plaše šta će im biti, da li će to izgledati prirodno, da se ne vidi da je rađeno. Devojke vole naglašenije i tamnije obrve – kaže naša sagovornica.
Na pitanje koji se tip obrva najčešće traži, Vanja kaže:
– Postoji oblik obrve po toj evropskoj genetici, gde je blago kockasta. Ne smeju biti ovalne, niti, kako ih mi zovemo, čokoladna bananica, predebela. Kada se radi o obrvama ne mogu se pratiti trendovi, već se mora pratiti oblik lica i šta određenoj dobi pristaje. Ne pristaje isto meni ili nekoj gospođi od 60 godina. Ne pristaje isto devojčici od 18 godina i meni od 30. Svi imamo različitu boju lica, različitu boju tena, svaka koža je drugačija. Postoje pravila i ako se ne ispoštuju može se pogrešiti u obliku. Debljinu zajedno određujemo klijenti i ja, s tim ukoliko preteraju, posavetujem ih kako bi trebalo. Obično me poslušaju i obično su zadovoljni. U suštini, najbitnija je saradnja i poverenje u onoga ko mu radi takav tretman. Postoji pravilo kada se ne rade obrve, a to su kod jedne vrste ožiljaka, kod jedne vrste dermatitisa i dijabetičara, trudnicama i osobama koje nisu sigurne da to žele. Njima se ne rade i ne treba ih nagovarati, jer nisu sigurni kako će to izgledati, pa sigurno ne mogu da budu zadovoljni. U stvari, svakome je ta promena u prvom momentu strašna, bez obzira koliko su te obrve prirodne. Ako neko nema obrve, na primer zbog alopecije, nekako je navikao na svoj lik u ogledalu i onda kada se vidi sa tim obrvama u prvom momentu doživi šok. Međutim, posle dva do tri dana, svi mi šalju poruke da su prezadovoljni. Ima i onih koje su u startu oduševljene, pogotovu žene koje ih svakodnevno crtaju – rekla je Vanja i dodala da u prvih pet do deset dana obrve mogu biti jače i kada se koža smiri, izgledaju potpuno prirodno.
Japansko iscrtavanje obrva, objasnila je Vanja, nije klasična tetovaža, jer tetovaža ide duboko pod kožu, a kod iscrtavanja se ide do epiderma i ne sme biti krvarenja. Pored toga, tetovaža je praktično trajna, a ovo je površinsko.
– Puder obrve su slične tetovaži, jer se radi senčenje mašinicom, ali opet ide jako plitko. One lepo i prirodno izgledaju, samo što nema te iscrtane dlake, već je efekat senke, ali su odlične za prikrivanje loše urađenih obrva. Masna koža nije pogodna za japansko iscrtavanje, jer brzo izbacuje pigment, on ne može da se zadrži. Zato postoje te puder obrve kojima rešavamo i taj problem. Inače, ko voli naglašenije obrve, odlučuje se za puder obrve.
U Užicu ima dosta onih koji se bave japanskim iscrtavanjem obrva, ali Vanja upozorava da mnogi se odlučuju za jeftiniji materijal, koji može da izazove alergijske reakcije i promene na koži.
– Dugo sam tražila kvalitetne materijala i na kraju su Nemci preovladali u tome i nabavljam njihove pigmente. Do sada nisam imala nijednu primedbu na promenu boje, jer su nemački materijali jako stabilni – dodala je umetnica obrva.
Ona mora da bude stalno u toku što se tiče materijala, jer se novi kozmetički preparati brzo izbacuju na tržište, ali se stalno pojavljuju i novi načini i tehnike iscrtavanja.
– Stalno idem na edukacije i uživam u tome. Da bi se u ovom poslu postigao vrhunac, potrebni su seminari, master klasovi i edukacije. Postala sam i edukator za stalnu šminku. To je moj lični uspeh i za godinu dana, to je veliki pomak. Sada moje radove prepoznaju ljudi koji su dugo godina u tom poslu i oni me priznaju. Imala sam par polaznika koji su zadovoljni mojim načinom rada, kako im prenosim znanje. Svaki problem koji imaju ja sam tu da ih rešimo. Sada radim i u Čačku, u Valjevu, u Beogradu, radila sam u Podgoricu i Skoplju, držala sam razne prezentacije. Određeni saloni sa kojima sarađujem prave termine i onda me pozovu da dođem i odradim posao na njihovim klijentima – kaže Vanja.
Klijenti su žene, a muškaraca nema.
– Nema muškaraca u našem gradu. Kod njih se inače ne rade tako precizno kao kod žena, već se pravi baš kao muška obrva, koja nije baš tako uredna i počupana. Obično to rade muškarci zbog zdravstvenih problema, poput alopecije ili hemoterapije. Postoji i „skalp“, koji rade muškarci koji su ostali bez kose. Njima se radi unošenje pigmenta iglicom, pa izgledaju kao da su ošišani na ćelavo, ali kao da postoji dlaka. Isto mora da se vodi računa o dubini, jer ako se unosi pigment preduboko, on se razlije pod kožom i onda nemamo dlaku, već jednu mrlju – objasnila je Vanja.
– Kod usana se radi jedan vid senčenja, gde se koriguju određene nepravilnosti usana. Dobija se lepa punoća, ali nema efekta karmina, jer se dobija nežna boja. Mogu da se našminkaju za bilo koju priliku, a za dnevnu varijantu je dovoljno našminkano. Takođe se mora voditi dosta računa, da se boja ne razlije.
U salonu „Atelijer“ Vanja radi, kao što smo već rekli, trajnu šminku obrva, trepavica i usana, a sa njom je i devojka koja radi nokte, depilacije šećernom pastom, šminkanje. Po potrebi dolazi doktorka iz Beograda, koja radi punjenje usana i ispravljanje borica.
Zvezdana Gligorijević
