ВАЊА НОВОВИЋ, УМЕТНИЦА ОБРВА
У последње време све више је жена које због многих обавеза, а у жељи да изгледају лепо, прибегавају трајној шминци. То подразумева исцртавање обрва, надоградњу трепавица и усана. То успешно ради Вања Нововић, власница салона лепоте „Ателиjер“, који се налази код фонтане, код ОШ „Краљ Петар Други“. Она је успела да за нешто више од годину дана савлада све технике јапанског исцртавања обрва. О томе како је почела, како је за кратко време напредовала, али о самој техници рада, Вања је са задовољством причала.
Како каже, раније никада није помислила да ће се бавити са овим послом, нити је имала додира.
– Завршила сам Високо медицинску школу. Радила сам на гинекологији у ужичкој болници као бабица. Касније сам отишла у Црну Гору и тамо живела неколико година. Када сам се вратила, питала сам се шта да радим. Мислила сам да се вратим у болницу, али добити посао у државној установи је много тешко. Тражила сам многе начине и једног момента сам рекла стоп. Све то што бих уложила и дала за тај посао, боље би било да уложим у нешто своје. Мама је била прво против, говорила ми је да је то велики ризик, питала се да ли ћу успети, Међутим, била сам толико упорна и стално говорила да ћу успети. Отац ме је подржао и питао ме шта хоћу. Рекла сам му да желим да отворим неки козметички салон, али да не буде класика, јер има доста козметичких салона, доста шминкера, доста фризера, мада сам са шминком почела прво да се бавим – почела је Вања да прича о свом почетку.
Каже да ни сама не зна како је дошла на идеју да се бави трајном шминком.
– Тражила сам те неке едукације, где бих могла још нешто да научим, Негде са прочитала о тој трајној шминки обрва и то јапанско исцртавање. Нисам знала ни шта је то, али је већ било актуелно. Кренем да читам о томе и јако ме заинтересује. Хтела сам да видим како ће то да ми иде. Прво сам у Ужицу код једне жене, која је већ радила јапанско исцртавање, прошла прву обуку. Видела сам да је то интересантно и занимљиво, а да има везе са медицином. И ту постоји мали ножић, оштрица, са којом се ради исцртавање, односно убацује се пигмент под кожу и све мора бити високо стерилно. Мора се познавати кожа и анатомија лица, да би се знало ком лицу одговара облик обрве коју ћу исцртати. Не може на сваком лицу бити исти облик обрве. И ту се мора имати униформа, маска, рукавице и држати ниво који сам радила у болници. Након прве обуке почела сам одмах да радим. После месец, два почела сам да пратим светске артисте и видела сам да мој рад није на нивоу који желим да постигнем. Зато сам отишла на обуку у Београд, код жене која одлично ради и добар је едукатор. Пре тога сам јој послала своје радове и рекла ми је да се види таленат, али да има места за исправке. Код ње сам била пет пута на едукацији и добила сам велику подршку за даљи рад. Доста ми је помогла да напредујем. Затим сам ишла на едукације код страних артиста. Јесте добро имати таленат, али се мора много вежбати да би се дошло до циља и било међу најбољима. Нисам још увек достигла тај врхунац, али већ имам већ велико знање, у чему ми је пракса доста помогла. Није ствар само зарадити новац, већ постићи и унутрашње задовољство. То ми је био циљ и ка томе идем и даље, и могу рећи да сам веома близу. Задовољна сам како напредујем – задовољно ће Вања.
После едукације за јапанско исцртавања обрва, Вања је кренула на усавршавање микроблејдинга.
– Отишла сам на едукацију за пудер обрве које се раде машиницом. То је сенчење целе површине обрве, где немамо исцртавање длаке, већ се ради обрва као што би била нашминкана сенком. Постоје типови коже који не могу да приме јапанско исцртавање, као и корекције лоше урађене тетоваже, када се не може прекрити јапанским исцртавањем, е тада се прибегава пудер обрвама. Желела сам и то да знам, да бих могла да решим проблеме неких клијената који су долазили да им преправим нешто што раније није урађено добро. Након тога сам завршила обуку за трајну шминку усана. После тога сам завршила обуку за надоградњу трепавица. Све је то некако вукло једно друго и тако сада имам комплетну обуку – казала је наша саговорница.
Њени клијенти су најчешће жене које су презаузете, које су пословне, и супруге и мајке, и немају много времена да се шминкају.
– Онда се оне одлуче да ураде обрве, трепавице и усне, па са мало пудера спремне су за свој дан, који је поприлично дуг. Клијенткињама се свидело то што радим. Иза себе имам масу задовољних дама, које ми се стално враћају на корекције. Те корекције, освежење боје раде се једном годишње, јер се кожа регенерише. Та трајна шминка није баш трајна, да се уради једном и не треба више, већ се једном годишње ради освежење боје, јер је кожа већ избацила пигмент, а често и посветли. Уколико неко не жели више да ради трајну шминку, само треба пустити да се кожа сама регенерише, али то је само у случају када је исцртавање добро урађено, када се водило рачуна о дубини, јер убацивање пигмента не сме да буде предубоко. Као последица је ожиљак, који остаје трајно – додала је Вања.
Она је упозорила на последице.
– Постоји трајна шминка, али и, како ми кажемо, трајна последица. Зато се мора водити рачуна ко то ради, да ли је особа стручна, са каквим материјалом ради. Обрве су нешто што је на лицу прво уочљиво, јер, како може улепшати некога, тако исто може и да упропасти лице, могу да остану ожиљци ако се не ради како треба, ако се не води рачуна о дубини на коју се убацује пигмент или о реакцији коже. Постоје начини скидања ласером, али се тада кожа може још више оштетити. То је оно о чему разговарам са клијентима, а нарочито са онима који ми кажу да скупо наплаћујем свој рад. Да ли сам скупа или нисам, не знам, али имам нешто чиме се водим, а то је да је јефтиније у ствари скупље. Ако неко ради јефтино и како не треба, касније ће особа којој су рађене обрве, морати да оде ког другог да преправља туђи рад, а преправка је скупља, па ће на крају платити више. На крају ће се можда доћи у ситуацију да се не може преправити, па се практично платила високу цену за лош рад. Зато саветујем да добро погледају, да испитају, да прате слике и радове, да се распитује код других каква су искуства имали, па да се на тај начин определе где и код кога ће да иду за ту трајну шминку. Доста је њих скептично, долазе ми па ми кажу, да ли ће им то бити претамно или предебело, какву ћу боју да користим? То одређујем по типу и боји коже, боји природне длаке, боји очију, па зато постоје разне нијансе. Ја мешам боје да би се направила одговарајућа. Не може се користити једна боја за све типове коже, за сваки пигмент. Мора да постоји више различитих боја. Ту ми је доста помогла моја медицинска школа. Овај посао је јако комплексан, јер је кожа жив орган и свака различито реагује на пигмент. Зато је потребно после првог третмана да се након месец дана уради прва корекција, јер кожа неће свуда исто примити пигмент. Одређени делови коже се труде да га избаце, јер је то страно тело. Опет је ту најважнија стручност и квалитет материјала. Имамо случајеве када се кожа поприлично потруди да га избаци, па дође са доста светлијим обрвама на првој корекцији, али и то се лако реши. Постоји систем која је боја и која се количина пигмента уноси да би се он задржао. До сада нисам имала ниједан проблем, да неко каже да му се не свиђа или да није добро урађено. Да још једном нагласим, поред талента, вежба је најважнија. Много сам вежбала пре него што сам кренула да радим на живом моделу. Много је ту било вештачке коже, јабуке, поморанџе и свега другог на чему сам цртала, да бих могла да осетим дубину, докле смем да идем, да не би направила проблем. То није баш једноставно и јако је одговорно – каже Вања.
Вања каже да увек даје максимум, посвећује се сваком клијенту као да је најважнији. Они то осећају и увек постоји позитивна енергија и позитиван одговор, због чега посебно воли овај посао.
Код ње долазе и млађе и старије жене.
– Уопште нема правила, једино не радимо особама млађим од 18 година. Имала сам госпођу и од 65 година. Те старије госпође су ми најдраже, јер воле да буду дотеране и сређене, и воде рачуна о свом изгледу. И оне ми дају највећу мотивацију и стално су задовољне, иако су најкритичније и највише се плаше шта ће им бити, да ли ће то изгледати природно, да се не види да је рађено. Девојке воле наглашеније и тамније обрве – каже наша саговорница.
На питање који се тип обрва најчешће тражи, Вања каже:
– Постоји облик обрве по тој европској генетици, где је благо коцкаста. Не смеју бити овалне, нити, како их ми зовемо, чоколадна бананица, предебела. Када се ради о обрвама не могу се пратити трендови, већ се мора пратити облик лица и шта одређеној доби пристаје. Не пристаје исто мени или некој госпођи од 60 година. Не пристаје исто девојчици од 18 година и мени од 30. Сви имамо различиту боју лица, различиту боју тена, свака кожа је другачија. Постоје правила и ако се не испоштују може се погрешити у облику. Дебљину заједно одређујемо клијенти и ја, с тим уколико претерају, посаветујем их како би требало. Обично ме послушају и обично су задовољни. У суштини, најбитнија је сарадња и поверење у онога ко му ради такав третман. Постоји правило када се не раде обрве, а то су код једне врсте ожиљака, код једне врсте дерматитиса и дијабетичара, трудницама и особама које нису сигурне да то желе. Њима се не раде и не треба их наговарати, јер нису сигурни како ће то изгледати, па сигурно не могу да буду задовољни. У ствари, свакоме је та промена у првом моменту страшна, без обзира колико су те обрве природне. Ако неко нема обрве, на пример због алопеције, некако је навикао на свој лик у огледалу и онда када се види са тим обрвама у првом моменту доживи шок. Међутим, после два до три дана, сви ми шаљу поруке да су презадовољни. Има и оних које су у старту одушевљене, поготову жене које их свакодневно цртају – рекла је Вања и додала да у првих пет до десет дана обрве могу бити јаче и када се кожа смири, изгледају потпуно природно.
Јапанско исцртавање обрва, објаснила је Вања, није класична тетоважа, јер тетоважа иде дубоко под кожу, а код исцртавања се иде до епидерма и не сме бити крварења. Поред тога, тетоважа је практично трајна, а ово је површинско.
– Пудер обрве су сличне тетоважи, јер се ради сенчење машиницом, али опет иде јако плитко. Оне лепо и природно изгледају, само што нема те исцртане длаке, већ је ефекат сенке, али су одличне за прикривање лоше урађених обрва. Масна кожа није погодна за јапанско исцртавање, јер брзо избацује пигмент, он не може да се задржи. Зато постоје те пудер обрве којима решавамо и тај проблем. Иначе, ко воли наглашеније обрве, одлучује се за пудер обрве.
У Ужицу има доста оних који се баве јапанским исцртавањем обрва, али Вања упозорава да многи се одлучују за јефтинији материјал, који може да изазове алергијске реакције и промене на кожи.
– Дуго сам тражила квалитетне материјала и на крају су Немци преовладали у томе и набављам њихове пигменте. До сада нисам имала ниједну примедбу на промену боје, јер су немачки материјали јако стабилни – додала је уметница обрва.
Она мора да буде стално у току што се тиче материјала, јер се нови козметички препарати брзо избацују на тржиште, али се стално појављују и нови начини и технике исцртавања.
– Стално идем на едукације и уживам у томе. Да би се у овом послу постигао врхунац, потребни су семинари, мастер класови и едукације. Постала сам и едукатор за сталну шминку. То је мој лични успех и за годину дана, то је велики помак. Сада моје радове препознају људи који су дуго година у том послу и они ме признају. Имала сам пар полазника који су задовољни мојим начином рада, како им преносим знање. Сваки проблем који имају ја сам ту да их решимо. Сада радим и у Чачку, у Ваљеву, у Београду, радила сам у Подгорицу и Скопљу, држала сам разне презентације. Одређени салони са којима сарађујем праве термине и онда ме позову да дођем и одрадим посао на њиховим клијентима – каже Вања.
Клијенти су жене, а мушкараца нема.
– Нема мушкараца у нашем граду. Код њих се иначе не раде тако прецизно као код жена, већ се прави баш као мушка обрва, која није баш тако уредна и почупана. Обично то раде мушкарци због здравствених проблема, попут алопеције или хемотерапије. Постоји и „скалп“, који раде мушкарци који су остали без косе. Њима се ради уношење пигмента иглицом, па изгледају као да су ошишани на ћелаво, али као да постоји длака. Исто мора да се води рачуна о дубини, јер ако се уноси пигмент предубоко, он се разлије под кожом и онда немамо длаку, већ једну мрљу – објаснила је Вања.
– Код усана се ради један вид сенчења, где се коригују одређене неправилности усана. Добија се лепа пуноћа, али нема ефекта кармина, јер се добија нежна боја. Могу да се нашминкају за било коју прилику, а за дневну варијанту је довољно нашминкано. Такође се мора водити доста рачуна, да се боја не разлије.
У салону „Ателијер“ Вања ради, као што смо већ рекли, трајну шминку обрва, трепавица и усана, а са њом је и девојка која ради нокте, депилације шећерном пастом, шминкање. По потреби долази докторка из Београда, која ради пуњење усана и исправљање борица.
Звездана Глигоријевић
