GLUMCI CRNOGORSKOG NARODNOG POZORIŠTA PODGORICA ODIGRALI PREDSTAVU „URNEBESNA TRAGEDIJA“
Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice prikazalo je jednu stvarno izuzetnu predstavu, odlične glumce, odlične glumačke odnose. Uopšte u tom komadu i ono što je verovatno, poslužilo da se to dogodi, jeste jedno zanimljivo čitanje teksta Dušana Kovačevića, nastalog 1990. godine. Ali, sa druge strane, i dramaturške intervencije na samom tekstu. Viđena je, glumački raskošna, rediteljski zanimljiva i, možda najvažnije, optimistička predstava, koja se, čini se, optimistično završava. Kada su dramaturg i reditelj saopštili glumcima da će igrati staro štivo, ali na drugi način, o tome kakve su njihove rekakcije bile, pošto svi znaju tekstove drama Dušana Kovačevića, kako su pristupali takvom izazovu i iskušenju, odgovara glumac Meto Jovanovski, koji u predstavi igra Vasilija:
– Kada sam dobio taj tekst, pročitao sam ga i strašno mi se dopao. Znao sam da se predstava već radi u Beogradu. Komad se zove „Urnebesna tragedija“ i Dušan Kovačevičć mu je dao dobro ime, ali ja bih ga nazvao i „Urnebesna komedija“, zato što je od početka do kraja Dušan Kovačević to fantastično „spakovao“. Da to bude tema vrlo promišljenih i dramskih scena. Normalno, Dušan Kovačević je vekliko ime, toliko visokomarkantni tekstovi, dijalozi su komunikativni, živi, sočni i prosto je uživanje kada ih glumac govori. Zatim ima puno lepih situacija, nekih nepredvidivih scena od početka do kraja predstave. Imati takav tekst, takvu glumačku ekipu, kao što ga ima Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice, kojem se ja divim. I ranije sam radio ovde. Igrali smo takođe na „Užičkom festivalu“ 2001. godine predstavu „Malograđani“, i opet mi je data šansa da sa Crnogorskim narodnim pozorištem igram ovde. Zatim, ovaj izvanredni tekst, reditelj Veljko Mićunović, koji je pametan i inteligentan dečko, oslobođen od raznih kompleksa, frustracija, koji je to fanstastično „spakovao“. I kada imamo dobar tekst, dobru glumačku ekipu i dobrog reditelja, tada slučaj može da bude „Urnebesna tragedija“, ali i „Urnebesna komedija“
Odnos dva lika (Julka i Kosta) koji igraju Nada Vukčević i Branimir Popović je neverovatan. I iščašen i odnos dva ludaka, ali je i strastven, a s druge strane čini se i u piću i u tuči su zajedno. Kao da su ortaci. O tome govori Branimir Popović, koji u predstavi glumi Kostu, a televizijskoj publici poznat je kao „Martin“, prodavac predmeta koji imaju „umetničku“ vrednost, u seriji crnogorske produkcije „MM Prodakšn Montenegro“ iѕ Budve „Budva na pjenu od mora“:
– Mi, kao što smio privatno prijatelji i drugari, tako smo i kroz predstavu pokušali da uradimo višeslojnu razmjenu odnosa između Julke i Koste. Kada to prvi put čitate možete da primetite kao da je to maltretiranje porodice. U stvari vidite koliko se njih dvoje oglašavaju i užasno vole, jer ne bi oni bili tolike godine zajedno da se užanso ne vole. Šta je to što ih spaja, sve ono što spaja i neke normalne ljude. Sukobi, grube situacije, pomalo i alkohol i zajednička tragedija što ne mogu da imaju dijete i tako dalje i tako dalje. Ali, nama je osnova bila da se oni vole. E, sada, kada smo postavili tu osnovnu liniju odnosa između njih dvoje, pošto moram da kažem da imam fantastičnu koleginicu, sa kojom mogu da radim šta god… smislim. Da smislimo… Ne samo što je to tako, nego i to je tolika nadogradnja i u tijelu i u njenom biću i da kažem da to rijetko glumac, muškarac, jel može da sretne tako divnu partnerku kao što je to Nada (Vukčević). Da vam ne pruži i otvori sve što ima kod sebe, nego da to nadogradi. Vješta je i u telu, u misli i u svemu. I onda možete da radite sve što ste zamislili. Nada, ja i svi ostali u kolektivu, naravno, sve smo to i proizveli.
Nakon Branimira reč je dobila Nada Vukčević koja je glumila Julku:
– Naročito mi je bilo zanimljivo, osim te ljubavi, koja je baza cijele predstave ono što je rekao Veljko na prvoj probi „ljudi, vi se volite“. „Nema te mržnje, te stvari, vi se volite, vaša baza je ljubav“, pa odatle gdje se dešavaju neka zaključenja i isčašenja. Ono što je meni bilo zanimljivo u radu je taj, neki, fizički dio kojim baratamo Bane i ja. Eto, Bane je pomenuo neke dogovore i bilo ih je, ali je bilo više puta da nije bilo nikakvog dogovora. Na primer, ako se seća Bane, bili smo na stolu, na probi i Bane me samo uhvatio za vrat i spustio me dolje. Meni je jedna noga bila u gipsu, ali mi imamo povjerenja jedno u drugo i nije bilo dogovora tipa „sad ću ja tebe da spustim“. Jednostavno treba da imaš povjerenja u partnera. Dobro, mi se znamo godinama. Već smo radili, prolazili smo kroz razne faze i sazreli. Ja pogotovu, s obzirom da sam nešto mlađa, manje iskusna i spontana. Reditelj je maksimalno dopuštao da se istražuje.
Na ove reči nadovezao se Branimir Popović;:
– Sve što radimo zajednički stvaramo i nemojte nikoga izdvajati. Sve je stvar dogovora. Nema neko ne da, a neko da. To ne postoji u pozorištu. Postoji samo u lošem pozorištu. Znači sve je stvar zajedničkog dogovora. Sad, ko je šta uradio i smislio nama je nebitno. To je zajednička stvar, koju mi zajednički doživljavamo kao takvu. Jednostavno se radi.
Potom je reč dobio najpoznatiji glumac u ovom ansamblu Mladen Nelević, koji je televizijskoj publici poznat po uloigama Vukadina u seriji „Složna braća“, Sretena Pejovića Peja, jedinog pacijenta u seriji „Naša mala klinka“ i Jova Radmilovića u seriji „Budva na pjenu od mora“, koji je u ovoj predstavi glumi Milana. On je rekao:
– Okolnosti su takve da najpametnije ljude dovode u to ludilo i prave neke postupke koji nisu normalni. A oni koji ih prave nisu ludaci. Tako da i ovde okolnosti čine ljude nervoznima, sa tim amplitudama, sa tim skakanjima od ludila do… To su te okolnosti. Moje okolnosti su konkretno te okolnosti koje ne vidimo na sceni, ali čujemo telefonom iz pozorišta. Taj život mene melje. Doktor koji treba da dođe, žena kojoj je izgoreo ručak. Sve neke životne okolnosti koje te ruše i dovode do nenormalnog ponašanja. Tako da bih ja vjerovatno moju ženu isto tukao.
Na kraju reč je dobila i glumica Branka Stanić, koja u ovoj predstavi glumi Rajnu:
– Čast mi je što sam ovdje. Hvala vam. Kad me je Veljko zvao ja sam bila šokirana. „Pa dobro, šta igram ja?“ on kaže „ Rajnu. Ali nemoj da čitaš taj tekst koji imaš. Nemoj, nemoj. Poslaću ti ja tekst. Čitaćeš.“ Ja nisam mogla da izdržim i pročitala sam. Odmah zatim mu šaljem poruku. „Baš ti hvala. Da ja igram ženu koja ima ovoliko godina. Veljko, stvarno…“ I onda mi je rekao da je to potpuno drugačije zamislio. Naravno, šala. To mi je veliki izazov bio. Opet je temelj ljubav između Vasa i Rajne. Oni se poštuju, vole i mnogo je tu više grča izuzev te razlike u godinama. To je ono što zapravo današnjica diktira da se to gubi. Znači, mi jurimo neke druge stvari. Ljubav se zaboravlja, nježnost se zaboravlja, briga o nekom se zaboravlja, tako da mi je milo što nam je to isto bilo polazište.
Ocena poblike za predstavu „Urnebesna tragedija“ Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice je 4,55 što je najviša dosadašnja ocena na 20. JPF.
Milan Đokić
