Чврсто стегните новчаник!

Да ли се јављам у право време, пре него што сте, поштовани моји, испразнили новчанике пред најскупљом хаљином за Вашу мезимицу, за тај популарно назван“испит живота“, или сте купили баш те добре кошаркашке патике?
Време великих и малих матура недвосмислено намеће развитак купохоличарске културе и у нашем малом и драгом месту. Доминација потрошње над производњом, као и над осталим сферама људског живота, добила је такве размере као да живимо у високоразвијеном индустријском друштву.
Провокативна супротност између чланова друштва брише се, односно нестаје када на сцену ступају наши љубимци. Вртоглаво високе суме одлазе на удешавање пожељне спољашњости. А све то подлеже присили на сличност и униформност. Ко још није имао упадљиву огрлицу око врата, I-PHONE, патике са ваздушним ђоном и стан у престоници? Куповина је као реална сила захватила масе и она се као манипулација духа свести, као репресивна сила доминантног индустријског капитализма јавља и празни нам новчанике.
Савремено српско друштво нашло је начин да одржи привид рационалности манипулацијом индивидуалних потреба својих потомака.То је оправдање за оно што друштво иначе не пружа.
Сине, желиш ли да студираш у Бечу?
Хајде да упростимо ствари, док просечан Ужичанин грца у дуговима, жељно ишчекује сезону малина и чекове пензије из два дела, његов мезимац бахато инсталира апликације на најновијем телефону.
Узимајући у обзир да се материјалном производњом планирано управља, али не само њоме, већ и потрошњом, остаје нам само да се запитамо:“КО НАМ ТО КРАДЕ НОВАЦ ИЗ НОВЧАНИКА?“
Илузија солидарности,“да тако раде сви“ унутар масе и илузија унутрашње повезаности доводи до немогућности развијања сопственог укуса и појединца уопште.Укус не сме бити полазиште у истраживању савремених облика културе већ га морамо посматрати у ширем контексту политичких и економских интереса који владају у српском друштву.
Желите ли да будете лепи? Морате имати све што налажу трендови: исте обрве, иста, нацртана уста. Нисте набавили шортс за предстојећу сезону, знате онај, што више открива него што скрива?! Живеле голе жене и мишићави мушкарци у уским мајицама! Живећеш у студенском дому, не верујем?!
Принцип понуде и потражње је унапред диктиран самом понудом.
Тако док слажете у глави,(а бога ми и у новчанику)све што сте купили и што су вам картице записале, док вас на то позива осмех вашег љубимца, не знам да ли ћете препознати да је тај тренутак, само тренутни бег из сурове свакодневице. А онда је то прича за неку другу професију, а не за мене.
Зато, чврсто стегните новчаник!

(Ауторка текста је колумнисткиња, профeсор Ужичке гимназије, докторанткиња Факултета за културу и медије из Београда Биља Грујичић)