1. Причало се да Цигани чергари нерадо свраћају у места која немају железничку станицу, а и ако сврате, не задржавају се предуго. Залеме шерпе, лонце и бакраче у замену за храну и већ по паљењу таборске ватре смишљају куд би даље. Њихове жене, оне с пламичком у оку, оне са жишком, отварајући карте да ужичким […]
1. …река процветала. Добро, није баш јутрос, и није баш река, већ језеро, али Мрежу су преплавиле фотографије црвене напасти врутачке, да ми се нађу кад ме стање наших вода растужи; да не знам да је модро-зелена бактерија ту одувек и да је припремила планету за наш долазак, заличило би све то на неког страшног […]
1. Док су се текстови у редакције доносили пешке, нешто моје откуцано на наранџастој писаћој машини TBM DeLuxe, теглио сам уз степенице оронуле зграде преко пута хотела „Москва“, на самом почетку Балканске улице. Горе, у редакцији „Студента“, око озбиљног истраживања о Савезу комуниста, око текста се нагужвали Зоран Петровић Пироћанац, Момчило Петровић, и, бар ми […]
УЖИЧКЕ ЗИДНЕ НОВИНЕ 1. Баук кружи Европом. Овај пут није комунизам у питању, бар не очигледан, већ параноја; и није баш Европа, већ мртве Југославије. Има неки Fabrizzio Brambilla, уметник и љубитељ паса, на ког се нека сила окомила и подстакла фејсбучаре да шаљу пријатељима поруке упозорења, приватне, у којима се упозорава на моћног хакера, […]
УЖИЧКЕ ЗИДНЕ НОВИНЕ 1. Има дана у години кад јутарњи трагови јасно покажу да је претходне ноћи неко био љут; и друштво му. Штета на аутима, контејнерима и црвеним кантама већа је него иначе, масне флеке непрерађене брзе хране су по асфалту честе као мине у босанским брдима пре четврт века, а горе, уз Малу […]
УЖИЧКЕ ЗИДНЕ НОВИНЕ 1. Горе на северу, у хладном и усамљеном Београду, сајам је. Ових неколико дана биће згрејан милионима књига, умеју то оне више него понекад; ових дана стотине хиљада заљубљених у старомодну вештину смисленог просипања штампарске боје по папиру, белом углавном, правиће друштво и гужву Београђанима, мало им попунити касе и јакнути крвну […]
УЖИЧКЕ ЗИДНЕ НОВИНЕ 1. Питам се, питам: зашто воду за пиће не узимамо испод Ужица, рецимо код Кожаре? Не бих знала касти што воду за пиће не узимамо испод Ужица, рецимо код Кожаре, нити зашто је, прерађену кроз наша змијска тела и брижљиво сређене домове, не би смо испустили на Бањицама, као чист и дугом […]
1. Имали смо ми наше море; имали смо и најмање четири мора поред морског пута, слатководна додуше, и ненападнута. Дивља, интимна. Негде у ово доба, ђаци су се распуштали а родитељи самоуправљачи су вадили из нафталина неискоришћене одморе, дане, прековремено, наградно; у доба првог поласка и смена, ко је од Ужичана био докон и на […]
1. Да нас не ломи ово наше небо, не би смо знали како да почнемо разговор а да то не буде списак ближе родбине неког политичара и упутства шта тим, рекло би се недужним особама, треба радити; да и камен не пуца од промена, не би смо разумели Енглезе, који вековима при сусрету с познаником […]
1. Било је густо у USofA половином прошлог века око расних и међурасних питања, много густо; уз све људе добре воље, мешање у највећем лонцу за топљење у познатом свемиру и напретке свакојаке, до данас се та густина понекад осети. Издашан неки густин, као да га Немац 1933. године правио, паковао у папирне кесице све […]