USPEŠNI UŽIČANI: VELJKO VUJIĆ, „OKPIRO“
Porodična firma „Okpiro“ sa Lokve, sa svojim roštiljem za ugostiteljske objekte, osvojila je veći deo evropskog tržišta. Menadžer prodaje u ovoj firmi, Veljko Vujić, inače sin osnivača i direktora preduzeća Borivoja Vujića, kaže da 95 posto svojih proizvoda, odnosno roštilja, izvoze u evropske zemlje, a da je je 5 posto namenjeno tržištu u Srbiji.
Preduzeće „Okpiro“ je osnovano 1988. godine.
– Moj otac je osnovao preduzeće sa namerom da proizvodi i prodaje elektro opremu. Počeo je sa topljivim umecima za nožaste osigurače i OKP, kutijama za osigurače kućnih priključaka. Radio je u Elektrodistribuciji i napustio je posao. Imao je ideju, koju je ostvario. U to vreme je bilo dosta restrikcija i često su pregorevali nožasti osigurači. To su osigurači veće snage i mi smo ih remontovali. Nije bilo potrebno da se kupi nov, koji je bio skuplji tri do četiri puta, nego se samo remontuje postojeći, zameni se topljivi deo unutra, ili kako je već narod zove, licna, i osigurači ponovo rade. To je odmah bilo prihvaćeno na tržištu, jer je bilo drugačije vreme, drugačije tržište. Tržište je bilo dosta jače u finansijskom smislu, tako da su sve ideje bile korisne, automatski prihvaćene, što nije slučaj danas – rekao je Veljko.
Pored tih OKP kutija, „Okpiro“ radi priključne ploče za stubove javne rasvete, potporne izolatore i drugo. To rade za firme, za elektrodistribucije, za razne sisteme koje izvode javnu rasvetu.
Pošto je Borivoje Vujić imao sklonosti ka hrani, uporedo je otvorio i brzu hranu „Old ekspres“ (koje se Užičani rado sećaju, prim.ured.).
– Brza hrana je otvorena 1988. godine. Ovaj posao elektroopreme je bio mnogo veći od brze hrane, tako da je ona bila zapostavljena. Ali, moj otac ima velikog smisla oko spremanja hrane, o roštiljanju, ima te kulinarske sposobnosti. Za vreme svog rada u brzoj hrani imao je razne tipove roštilja. Ali, „Old ekspres“, smo brzo zatvorili – dodao je Veljko.
Njegov otac nije prestao da razmišlja o brzoj hrani i roštiljima.
– U 2006. godini javila mu se ideja da napravi roštilj. Pošto je moj otac elektroinžinjer, a kao što sam rekao, ima jako smisla za meso i roštiljanje, uopšte za hranu, on je hteo da napravi roštilj koji ima slične karakteristike kao roštilj na ćumur, da meso griluje i da sva mast koja odlazi prilikom pečenja, prolazi kroz rešetke, da ne ostaje ona masnoća na ravnoj ploči. Znanje inžinjera pomoglo je da napravi rešetku na struju. Tako je krenulo, da rešetka bude na struju, da ne bude obična rešetka, ispod koje se loži, nego da se kotrnoliše temperatura rešetke. Krenuo je da je pravi za sebe i kada je napravio prvi model, odmah ga je testirao. Peklo se i jelo meso. Vremenom je radio na usavršavanju i tek 2009. godine, kada je video šta je napravio i da bi to moglo da bude komercijalno, napravili smo prvi roštilj, koji je poslat na Institut za testiranje proizvoda, na atest. Dobili smo sve potrebne sertifikate, da možemo da prodajemo proizvod i krenuli smo polako sa prodajom, prvo u našem kraju, prijateljima koji znaju o čemu se radi, dok se dobro ispita, da se otkriju sve njegove dobre osobine i mane. Došlo je do malih neznatnih izmena, u cilju pobošljanja proizvoda. Grejna rešetka je i dalje ista, baza i srž konstrukcije su od prohromskih cevi. Kroz svaku cev prolazi štapni grejač, tako da se grejač ne vidi, a daje tolotu. Sada je u drugom obliku, malo smo ga redizajneri posle nekih kritika, i od 2013. godine do danas imamo taj model, koji je komercijalni i zove „Eko gril klasik“ – rekao je mladi Vujić i dodao da ih sada proizvode u 10 standardnih veličina.
Razloga za ponos na ovaj proizvod ima više.
– Najponosniji smo što smo napravili proizvod koji je inovativan. Naročito smo ponosni na to, da kada odete u Nemačku, možete pojesti meso sa našeg roštilja, isto tako, kada odete u Belgiju, Ukrajinu, Austriju, Švajcarsku, Izrael i zemlje u okruženju, možete pojesti meso sa našeg roštilja. Sa izvozom smo krenuli 2012. godine. Prvo smo nastupali na sajmovima svake godine preko naših importera za Nemačko i Grčko tržište, tako da smo bili prisutni na toj evropsko-svetskoj sceni proizvođača ugostiteljske opreme. I danas idemo na te sajmove. Ljudi su prepoznali kvalitet, prednosti, performanse, cene. Mi smo se uklopili u taj trend rasta. Na naše tržište plasiramo 5 posto, a izvozimo 95 posto proizvoda. To, u neku ruku ima smisla, jer Srbija ima od 4.000 do 5.000 ugostiteljskih objekata, dok u Nemačkoj samo u jednom gradu sa 300.000 stanovnika ima 800 do 900 ugostiteljskih objekata – rekao je Vujić.
Na pitanje koliko su bitni sajmovi u poslovanju njihove firme, Vujić kaže:
– Iz mog iskustva, sajmovi su najbitniji, naročito kada je reč o nečem novom. Ljudi moraju da znaju za vas. Sajmovi su mesto na kojima se okupljaju svi potencijalni kupci, jer se na sajmovima uvek predstavlja ono što je novo i kupci hoće uvek da prvi dođu do te informacije o čemu se radi. Najbolje su prezentacije, ako ste lično tu prisutni i uz promotvni materijal. Preko telefonskog razgovora i mejlova možete da komunicirate, da šaljete kataloge, ali nije isto kad se vidi roštilj lično. Bio sam Slovačkoj, Švajcarskoj, u Izraelu i stalno sam na putu i posećujem dilere. Tako promovišemo svoj proizvod i to je neophodno da bi se taj proizvod plasirao na evropsko tržište. S jedne strane je problem što smo mi firma iz Srbije. Dešavalo nam se da na primer, da pri pozivu iz holandske firme, kada kažemo da smo iz Srbije, odmah nam spuste slušalicu, ali opet, s druge strane, naša prednost je što imamo dobru i kvalitetnu radnu snagu, sa nisko plaćenim radnim satom, pa smo i tu konkurentni – kazao je Vujić.
Preduzeće „Okpiro“ trenutno ima pet stalno zaposlenih, jer delove za njihov proizvod nabavljaju od drugih preduzeća.
– Za izradu delova našeg proizvoda koriste se mašine koje su vrh visoke preciznosti. Mi još nismo došli do tog nivoa da ih nabavimo, jer koštaju po nekoliko stotina hiljada evra, te zato, te usluge nam rade druge velike firme. Nadamo se da ćemo uskoro dostići taj nivo. U našoj firmi radi moja sestra, koja je zadužena za računovodstvo i još neki članovi familije. Mi smo prava porodična firma, što nam opet na Zapadu daje prednost. Kada kažemo da smo porodična firma, onda znaju da tu postoji odgovornost i zalaganje – rekao je Vujić.
Za sve ovo vreme postojanja „Okpiro“ nikada nije imao pomoć države, niti grada.
– Nismo imali nikakvu pomoć države, ali se nadamo. Sada nam je cilj da se 2017. godine pojavimo na sajmu u Milanu. To je sajam koji se zove „Host“ i najbitniji je od sajmova za proizvođače ugostiteljske opreme. Tu dolaze dileri i potencijalni kupci iz celog sveta. On je već sada 65 posto popunjen za oktobar 2017. godine i to govori koliko je popularan sajam. Naš cilj je da se na par meseci pre održavanja prijavimo i uplatimo depozit i da se predstavimo. Videćemo da nam država pomogne u tome preko Regionalne privredne komore ili preko Regionalne razvojne agencije Zlatibor, jer je tu sve jako skupo, počevši od štanda, preko promotivnog materijala, transporta, hotela, promoterki… Tamo je promoterka 100 evra na dan, a sajam traje pet dana. Potrebna je devojka koja priča na italijanskom i srpskom. Nadam da ćemo to uspeti da organizujemo. To nam je od velikog interesa, a ako država i grad prepoznaju da je njima od interesa, onda ćemo nam pomoći – kazao je Veljko Vujić.
Vujić tvrdi da nema razlike između mesa koje je ispečeno na ovom roštilju i mesa na roštilju sa ćumurom. Takođe, dodaje da je ovaj roštilj lak za održavanje. Prednost roštilja je u tome što je brzina zagrevanja dostiže za četiri minuta, dok je ostalima potrebno oko 10 minuta. Zahvaljujući grejačima u obliku rešetki, meso ima šare, a postoje modeli na kojima može da se roštiljaju različite vrste mesa ili povrća, na određenim temperaturama.
„Okpiro“ i dalje radi elektroopremu, ali kako kaže Veljko, tu su ograničeni za srpsko tržište i došlo je do zasićenja tržišta, tako da je mali prostor za rast u tom pravcu. Zato je veća pažnja posvećena roštilju.
– Imamo nove inovacije u planu i trenutno spremamo dva nova proizvoda vezani za roštilj. To su laki roštilj i ugradni roštilj – dodao je Veljko.
Inače, cena postojećeg roštilja za naše tržište je 420 evra, dok je na inostranom tržištu oko 1.000 evra.
Z. Gligorijević
