EКОЛОШКО-ЕКОНОМСКА
Када је Вучић дошао на власт 2012. године јавни дуг Србије био је нешто изнад 17 милијарди евра. Он свакодневно тврди да нас је спасио од банкротства, а крајем маја 2018. јавни дуг је поново прешао 24 милијарде евра. Не верујете? Лако је проверити, идите на сајт Народне банке Србије, Управа за јавни дуг и за 15 секунди уверићете се и сами. Јуче је стигло обавештење од „Доста је било“ да је у Скупштину Србије стигао материјал, наравно, после реизбора Јоргованке, у коме стоји да је НБС у прошлој години забележила губитак од спектакуларних 83 милијарде динара, што је више него што је за три године овај режим закинуо пензионерима, уз тупаво објашњење да нас спасавају од банкрота. Лаж? И то се да проверити наредних дана.
Да подсетимо неверне Томе. Откако су Вучић, Николић и њихова похлепна екипа зајахали ову државу, повећан је ПДВ (обе стопе) повећане су акцизе, повећан је порез на добит, порез на плате, локалне кабадахије повећале су и порез на имовину, поскупеле су све комуналне услуге, практично су сви намети увећани, па како Вучић свакодневно понавља да даноноћно ради и још даноноћније штеди, било би логично да се дуг смањује, али не, он и даље расте. Дакле, биће да неко масно лаже, чик погодите ко! Очигледно да су сви почели у приповедању бајки да имитирају Биг Боса Вучића, па је она плава госпоџа министарка из Босне мртва `ладна изјавила да наредних месеци, евентуално годину-две, планира инвестиције од, цирка, 5 милијарди евра. Лепа, округла, цифрица. Таман да заокружимо јавни дуг на 30-ак милијарди еврића.
Баш као што је лепа и округла цифрица од 301 дан у оставци, колико на дебело плаћеној функцији проводи Немања Нешић. 301 дан, брајко мој. Не може то свако! То, као и у свему осталом, први пут у историји има код напредњака, и нигде више! Стигне и да скокне до Кине! И шта има везе што су жути у Кини! Нису то они жути!
Наравно, у локалним режимским медијима (других и нема) о оставци нико не сме ни да зуцне. Колективна амнезија. Пу, пу, пу, каква оставка?! Немамо пооооојма!!! Нису луди, па да остану без апанаже коју им, све по закону, а како би другачије, од отетог пореског новца, обилато и неопозиво преносе властодршци, уз свесрдну, такође неопозиву, не, не, не оставку, већ подршку, лажне локалне опозиције. Наравно, све по закону и у име грађана. Ужичана, такорећи. Све за Ужице. I love Uzice.
Нарафски, осим Ужица, омиљена им је и ужичка плажа. Оно јес` да је овог лета испражњена, али, када се мора, није тешко. А и шта фали што је испражњена, ионако је вода увек хладна и прљава, и није погодна за купање. Скокови могу, то кратко траје, бућнеш и изађеш, али купање, то никако. Питам се, питам, а што је то чувено „ужичко море испод Биоктоша“ испражњено? Елем, решили ови из ЕПС-а, како би показали да следе пут Биг Боса који даноноћно бди на Србијом, народом и Косовом, поред даноноћног запошљавања својих партијских другова још нешто да раде, ваља оправдати европске донације, па им пало на памет да би могли саградит још старију и љепшу Централу, баш као што су, ти исти, своједобно покушали да направе од Дубровника. Туристима неће сметати, шта зна туриста шта је ротор, статор, колектор и сличне Теслине трице и кучине, а вајдица је, мора се признати, нема смисла да Ђетиња тече бадава, ако ништа, биће за коју дневницу или платице стотињак нових напредних чланова.
Има ту и тамо неких мрзитеља, домаћих издајника, унутрашњих непријатеља и домицијалних ништарија који су прилично сумњичави према том миленијумском енергетском подухвату на ужичкој плажи. Са таквима ће се мудро руководство, сва је прилика, преким путем обрачунати, не може ту свакојаки башибозук да сумња у генијалност и поштење напредњачког хисторијског прегнућа. Те исте ништарије покушавају да умање прошлогодишње сензационалне градитељске успехе на вољеној им (њиној) плажи, непринципијелно критикујући што напредњачко технолошко чудо двадесет и првог века, спектакуларни лифт од 7-8 метара, скоро да и није радио, иако га је целокупна напредна локална свита, на челу са генијалном министарком правде(?) лично и персонално пустила у рад. Просто је запањујуће како се лифт, бедник и мрзитељ, усудио да не ради, када су га, а како би другачије, први пут у историји човечанства, лично напредњаци наручили и туђим парама платили. Они рано устају, касно лежу, брину за напаћену Србију и народ, Ужице офкорс, умал` Косово да заборавим, а лифт, нерадник и издајник, одбија да ради. Ко зна, можда лифту фали квалитетна струја, па зато и дограђују још старију и љепшу Централу!
Него, бринем се ја, да ли ће градитељи успети да заврше радове до међународног, шта међународног, интергалактичког такмичења у скоковима? Или ће организовати прво историјско такмичење у скакању ластом у чашу воде? Занимљива идеја? Таквом спектаклу чак бих и ја, стари мрзитељ, присуствовао. Још да хоће учешће узети и локална властела, то бих тек са одушевљењем поздравио и лично ватрено навијао! Оберучке! Све за љубав! Све за народ, Партију, Србију, Косово! I love Užice! Сигуран сам да им то не би представљао проблем, па они све могу, у свему су најбољи, први, једини, непоновљиви. Гарант би и победили, зато и неће, скромни, каквим их бог дао, да буду испред осталих такмичара.
И док покушавах, ничим изазван, да разрешим енергетско-пливачко-скакачко-напредњачко-лифтаџијски чвор, видех интервју Павла из Фискалног савета, па помислих да би ми било паметније да се вратим економским темама. Елем, каже Павле, време је да се коначно реши проблем пензија и плата у јавном сектору. Наравно, Павле је и сам део тог јавног сектора, па му је потпуно логично да се прво реши тај проблем, па кад њега решимо, да се бацимо, као друјство, што би рекао Жика Обретковић – у целини и целости, на инвестиције. Када крену државни службеници у инвестиције, има све да пршти! Али прво да им се врати плата! Како ће са смањеним платама да инвестирај, логично, зар не? И каже још Павле да су сада плате и пензије усклађене са српским БДП-ом и да су 20 посто веће него у приватном сектору.
Није Павле рекао, али ми је позната суморна чињеница да је целокупан приход од ПДВ-а у Србији у 2017. око 480 милијарди динара, а за пензије је потребно и нешто више од тога, близу 500 милијарди динара годишње, па се сад ти Тони пресабирај да ли ће бити пара за пензије када твоја генерација допадне Пензионом фонду, а то и није тако далеко. Да сам, примера ради, издавао личне карте, већ бих био у пензији или да ми се заломило, као генерацијама мојих родитеља који су пензионисани у време Милошевића, био бих у пензији одавно! И да ствар буде гора, 400 милијарди је наплаћени ПДВ на увоз, а само 80 милијарди на новостворену вредност у Србији! Са друге стране, у Србији и Албанији најниже су плате у Европи, баш као и БДП. И то напредно фризирани. Једино ко нам прави друштво у овој статистици беде су Македонци. Дакле, каже Павле да су сада пензије и плате у јавном сектору усклађене са БДП-ом (чине 19 посто БДП-а) и да их у тој размери треба „закључати“ и могу се повећавати само у складу са растом српске привреде. А раста ниђе – 0,9 посто за 4-5 година.
Потом је Павле, иако економиста, прешао на екологију. Брине се човек. Па каже – вода је неисправна за пиће у 40 посто градских и 60 посто сеоских водовода. Само 55 посто становништва има канализациони прикључак, док је тај проценат у Европи 84 процента, а највећи градови директно испуштају отпадне воде у реке (ето, шта смо ми гори од других).
Е, овде се Павле напокон зезнуо. Јесте проблем што канализација иде директно у реке, али је заборавио важну енергетску чињеницу – и из загађене воде производи се струја! И на прљаву воду порески обвезници ће доплаћивати проценат за производњу струје из обновљивих извора! Загађена, а опет обновљива! И, заиста, нигде не пише да мора вода бити чиста. Чак ни цијанобактерије у води не сметају да се производи струја. А како смо се последњих година као друјство (у целини и целости) потпуно предали енергетици (и Косову), онда је најважније да вода тече, а то што је загађена, то ћемо решавати у исто време када и оне инвестиције са половине текста. Што ће рећи – никад. Приближно у исто време када моја генерација прими прву пензију. Ето, обрни-окрени, рекло би се да економија и екологија немају никакве везе, међутим…. Ја бих, чак, екологији дао предност, јер док не уклонимо ово силно ђубре, нема ништа од економије. Осим ако нисмо из енергетског сектора… У том случају већа количина ђубрета чини профит сигурнијим.
Тони Станковић (Ужичка недеља 989)
