početak DRUŠTVOUSPEŠNI UŽIČANI Србија би била боља да је на њеном челу жена

Србија би била боља да је на њеном челу жена

od Užička Nedelja
473 pregleda

danica grujičić

ИНТЕРВЈУ: ПРОФ. ДР ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ, НЕУРОХИРУРГ
Професор др Даница Грујичић је носилац плакете Ужичке недеље за амбасадора Ужица. Она живи и ради у Београду, али није заборавила да увек, када за то постоји могућност, нагласи одакле потиче. Даница Грујичић је неурохирург, редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду, начелница Одељења за неуроонкологију Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије. Аутор је и коаутор преко 250 научних радова, поглавља у књигама и монографија. Члан је Удружења неурохиргa Србије, Српског лекарског друштва и Европске асоцијације неурохируршких друштава. Годишње обави преко 300 најкомплекснијих неурохируршких интервенција, али као свој највећи успех увек воли да истакне формирање и школовање тима младих неурохирурга, опспособљених за обављање најтежих оперативних захвата. Као председница Радне групе за Национални гама центар, једна је од најзаслужнијих што је гама нож, једна од највећих инвестиција у српском здравству, захваљујући којој пацијенти са метастазама на мозгу неће морати да иду на лечење у иностранство, прошле године стигао у Србију, односно на Балкан.

УН: Mожете ли нам рећи нешто о Вашем животу у Ужицу, пре одласка у Београд?
– За детињство у Ужицу ме везују најлепше успомене. Од најранијег узраста, колико се сећам, читаво време сам проводила на чувеном ужичком тргу, под будним оком моје прабаке, која ме је чувала, а потом и нане и деде, са којима сам живела годину дана у петом разреду основне школе, када су моји родитељи већ прешли у Београд. Породица моје мајке – Вукашиновићи, је доста велика и односи у фамилији су увек били изузетно добри, па се тако наставило и до данашњих дана – што би се рекло, пренето са генерације на генерацију. Најближа сам у тим годинама била са мојим братом од тетке Дарком Маринковићем, тако да се нисмо одвајали једно од другог и расли као близанци. Млађи брат од Тетке – Драган је рођен кад смо ми били већ “велики” и био нам је жива играчка. Другарице и другови који су ми правили друштво, не само у разреду наше учитељице Надежде Петронијевић, већ и на самом тргу су били, наравно, несташна, али безбрижна деца. Играње на тргу је омогућавало да будемо “слободни”, а ипак под будним оком наших родитеља. Детињсво безбрижно, Ужице је моје и дан данас и када долазим у крај где сам рођена, најрадије бих поново ту остала. Ко зна, можда тако и буде.

danica grujičić i slobodan vermezović

УН: Како сте се одлучили за неурохирургију? Негде сам прочитала да сте се волели да будете и авио конструктор.
– За неурохирургију сам се одлучила још у првом разреду гимназије. Жеља да будем авиоконструктор се појавила, наравно, током боравка у Москви 1975. године, када сам тамо завршавала средњу школу. Међутим, на чувени факултет у Москви тада нису могли бити уписивани странци, Медицински факултет су наши (а увек сам знала да ћу се вратити, тада у Југославију) комплетно признавали, тако да је најлогичније било да упишем медицину и да се без већих диференцијалних испита пребацим на факултет у Београду. Једино што ме је увек интересовало из медицине је била неурохирургија и просто увек жеља да “изнутра” видим то најсавршеније чудо природе. Да нисам успела да постанем неурохирург, заиста не знам којом би се граном медицине бавила. Чак и моје колеге у Москви су знале да ћу једног дана бити неурохирург.

УН: Ви сте сада начелница Одељења за неуроонкологију Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије? Да ли је било тешко једној Ужичанки да се избори за такво место у београдској клиници?
– Када сте жена у Србији и на Балкану у старту морате знати да ако “уђете” у неку “мушку” професију, као што је хирургија и посебно неурохирургија, да би уопште било ко од пацијената дошао да се лечи код вас, морате три пута више радити и бити квалитетни исто као и ваш најквалитетнији колега. То је захтевало вишедневни боравак на клиници, без паузе и одлазака кући, “трчање” за пацијентима, брига о њима без престанка и посебно лечење различитих компликација које могу да настану у сваком тренутку код пацијената. Поред тога, мало агресивности није на одмет. Лепо је бити дама, али у нашим условима, на жалост, још увек морате да будете спремни на сваки облик борбе за свој статус ако сте жена. Ја сам лично имала срећу да радим са дивним професорима и колегама, који ме никада нису ниподаштавали, тако да је велики рад и нешто мало талента било довољно да будем на овом месту данас. Ужички карактер и нарав су само били плус у свему томе, јер када кажете “Ужичанин или Ужичанка”, онда се одмах мисли да сте надпросечно бистри и паметни, па макар и не било тако.

danica grujičić 2

УН: За Вас, колика је тајна мозак?
– Вечита тајна и вероватно ће тако и остати. Без обзира што верујем само доказаној науци, постоји нешто што не можемо објаснити, а то је савршенство мозга и његових функција. Како је мозак настао, шта је утицало на његов развој, зашто се толико разликујемо…

УН: Професор сте на факултету. Шта за Вас значи рад са студентима?
– Као што тврдим да су лекари елита овог друштва (без обзира на све приче које можете прочитати, што у новинама, што на интернету), тако сам срећна што имам контакт са младим људима. Студенти су право благо, млади људи, својом енергијом враћају увек веру да може бити боље и да се може боље и живети и радити. Колико им пружате на предавањима и вежбама, толико вам они враћају. Оно што мислим да је и за њих неопходно то да схвате, ако желе сутра да добро живе у овој земљи, једноставно морају и политички да се више ангажују. Морају да уче да поштују струку, али и да се изборе сутра за свој статус, јер ми старији то очито нисмо успели да урадимо. У нашим условима, на жалост, није довољни одлично радити свој посао, морате имати и политички утицај да бисте неке ствари покренули са мртве тачке и побољшали стање у здравству и за пацијенте и за лекаре и за наше сестре и техничаре.

danica grujičić 4

УН: Можете ли да нам кажете нешто о Вашем политичком ангажману 2011. и 2012. године, као представник Социјалдемократског савеза, на председничким изборима? Шта Вас је иницирало да се политички ангажујете?
– Мислим да сам вам на овом питање одговорила. Искрено сам убеђена да у Србији не може бити боље док се стручни људи не укључе активно у политику, јер су то људи који имају идеје, желе добро овој земљи и њеним грађанима и није им њихов џеп најважнија ствар у животу. Имају став, мишљење, убеђење и не можете их “купити” за један управни одбор, неки послић и слично. Ситуација у земљи је тешка, много незапослених, много незадовољних, тешко се живи и није ни замерити младим људима што ступају у странке, како би нашли посао, ако већ немају други избор.

УН: Били сте једна од две жене за кандидата за председника Србије. Да ли би Србији било боље да је води жена?
– У то сам убеђена. Више пута сам до сада рекла, да је жена водила Србију, водила би је као своју кућу и чувала. Жене су по природи брижљивије, а практична интелигенција им је апсолутно јача него мушкарцима (њима дајем предност у апстрактној интелигенцији).

УН: С обзиром да сте се залагали за већа права жена у Србији, на шта се конкретно мислили и да ли се данас ситуација у Србији, у том погледу, променила?
– Када се говори о већим правима, сматрам да пре свега морају у државним предузећима више бити заступљене у руководећим телима. Са друге стране, чињеница је да у Стручном савету директора Клиничког центра Србије нема ни једне жене, а већина запослених јесу жене, говори о томе какав став према нама имају чак и колеге које нас без сумње поштују. Поред тога, самохране мајке морају имати више права, превентивна здравствена заштита им мора бити далеко доступнија него сада, а о правима разведених жена и да не говорим. Сигурне куће јесу одличан помак ка заштити малтретираних жена, али шта даље…

danica grujičić 3

УН: У Србији је све више оних којих се залажу да се канабис уведе као лек за лечење карцинома? Какав је Ваш став о томе? Да ли сте изричито против тога или можда подржавате?
– Не постоји ни један доказ да је канабис лек. Он може смањити тренутне симптоме болести типа мучнине, болова, нелагодности и слично, али не постоји ни један научни доказ да је то лек. Постоје експерименти на лабораторијским животињама и културама ћелија, које показују да одређени састојци канабиса имају ефекат на смањење умножавања малигних ћелија. Од ове фазе испитивања, до правог лека, је јако далек пут и потребни су сигурни докази шта је и какав лек. Легализација канабиса онако како су појединци (и вероватно њихови ментори из нарко лобија) замислили, је криминал и то нико нормалан не може да подржи (тобоже брига за пацијента, а у ствари досадашњи криминалци желе да постану велики произвођачи). Сасвим је други проблем када је у питању индустријска конопља, где је неопходно наћи начин да се произвођачима индутријске конопље, који хоће да поштују закон, помогне да могу да наставе и да се даље баве гајењем ове биљка.

užičanin godine

УН: Шта за Вас значи плакета Ужичке недеље за амбасадора Ужица, која се додељује Ужичанима који раде и стварају ван Ужица, али не заборављају и увек наглашавају да су из Ужица?
– Пре свега велику част и обавезу да свој родни град представљам у најбољем светлу. Да моје Ужичане представим као паметне, способне, правдољубиве и надасве независне људе, који мисле својом главом. Да свима покажем да је Ужички крај један од најлепших у свету и да своје слободно време треба да проведу код нас, а не на неким непознатим и страним дестинацијама.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.