1987-1990 Zastupnik slovenačke Kompanije »Afrodita«. Uvodim je vrlo uspešno na srpsko tržište. Danas je to jedna od vodećih kompanija u našoj zemlji u oblasti kozmetike. 1990- Postajem vlasnik parfimerije »Cleopatra«, koja još uvek postoji i radi. U tom periodu smo medju prvima u gradu uveli i doneli mnoge svetske brendove, kada su kozmetika za lice i telo. kao i parfemi u pitanju. Danas Cleopatra u svojoj radnji ima brendove koje uvozi preduzece Baterflaj kao eksluzivni uvoznik i distributer, na šta smo danas izuzetno ponosni, a to su sledeci brendovi: Lakme (Barselona), Oyster(Italija), Bema (Italija), Florelle(Italija), Mesauda (Italija), Bellaggie (Italija), First Note (Dubai),Glamurama (Dubai) i Paris Memori (Dubai). 1992- Osnivam preduzece »Baterflaj« 2003- »Baterflaj«postaje generalni i ekskluzivni uvoznik španske kompanije »Lakme« iz Barselone za Srbiju,Kosovo i C.Goru.Danas preduzece Baterflaj je uvoznik samo za Srbiju,gde mozemo da kazemo da spadamo u red vodecih firmi kada je u pitanju profesionalna kozmetika za kosu.Lakme kao svetski poznata a mlada kompanija postoji od 1996 godine i danas se nalazi u preko 60 svetskih zemalja u kojima se strikno trazi visoki kvalitet.Ponosni smo na cinjenicu da smo uspeli da uvedemo lakme u Srbiju i da od nepoznatog brenda danas smo napravili velikim radom i ulaganjem u nasoj zemlji prepoznatljiv brend koji se nalazi u DM drogeriemarkt nemackom lancu koji ima preko 60 filijala u Srbiji,velikom broju parfimerija,friserskih salona,frizer shopova i apoteka. U Barseloni postoji jedna fabrika za ceo svet tako da u istom momentu ide roba i za Ameriku.Nemacku,Britaniju,Dubai,Rusiju i dr zemlje sveta, kao i u Srbiju tj. Užice. 2012-preduzece Baterflaj takodje postaje ekskluzivni uvoznik i distributer za Srbiju za italijansku kompaniju Oyster iz Italije.Takodje je u pitanju profesionalna kozmetika za kosu.Kompanija Oyster postoji 31godinu. Moramo istaći da i Lakme i Oyster poseduju svetski poznate i priznate sertifikate i da svojim proizvodima postaju sve veća konkurencija poznatijim svetskim kompanijama. Moram reći da mi dosta ulažemo u marketing i brigu o našim kupcima, a kada to kažem, mislim da non-stop izlažemo na medjunarodnoom sajmu kozmetike Dodir Pariza, koji se održava dva puta godisnje u Beogradu, kao i da često radimo edukacije u Srbiji, a i vodimo naše kupce u Barselonu i Italiju na seminare. Imamo tehnički tim koji se konstantno usavršava u Inostranstvu, prenosi odredjena znanja na naše kupce. Pored toga Baterflaj radi na brendiranju nasih kupaca tj njihovih radnji.
Vladimir Stojić – Lima
Optimizam nas održava
– Mi najviše radimo sa Španijom i Italijom, a oni polako izlaze iz krize zato što su uređene i razvijene zemlje, i zato što je sistem vrednovanja privatnog sektora dosta drugačiji nego ovde –
Vladimir Stojić, Užičanima poznatiji pod nadimkom Lima, rođen je 1963. godine u Beogradu. Već sa 12 godina postaje član stonoteniskog kluba “Jedinstvo” i od tada počinje njegova sportska karijera, tokom koje je ostvario velike uspehe. 1981. godine osvojio je Novogodišnji turnir partizana na kojem su učestvovali najbolji juniori iz cele tadašnje SFRJ. Iste godine, na seniorskom prvenstvu SFRJ na Bledu, kao junior, ulazi među 16 najboljih igrača, što se smatralo velikim uspehom. Osvajao je mnogobrojne medalje i pehare, a već krajem osamdesetih godina počinje da trenira seniorske ekipe i mlađe kategorije. Pored toga što je uspešan sportista i direktor kluba “Jedinstvo”, Vladimir Stojić ima i svoju firmu, koja uspešno posluje već duži niz godina. Kako ove godine puni 40 godina rada u stono-teniskom klubu “Jedinstvo”, odlučili smo da intervju započnemo razgovorom o sportu.
Dugo se bavite sportom. Koliko se odnos prema njemu promenio od kada ste vi počeli da trenirate, pa do danas, kada vodite jedan uspešan stonoteniski klub?
– Odnos prema sportu se dosta promenio, evidentan je nedostatak sistemske brige, niti se sportu pridaje važnost koju zaslužuje. Jednostavno, društvo ne posvećuje dovoljno pažnje klubovima, jer je ovo vreme finansijski teško. Način na koji se finansiraju klubovi od strane grada mora da se promeni, da se radi na bolji i kvalitetniji način. Mora da se odradi prava selekcija, a ne da sve vreme provejava jedna vrsta nediscipline i nedefinisanosti pravih vrednosti.
Da li je primer za to možda odnos grada prema Slobodi i činjenica da se za taj klub izdvajaju ogromna sredstva, iako je klub gubitaš?
Apsolutno. Ja kao čovek iz sporta uvek aplaudiram za svaki sport, bio to fudbal, tenis ili košarka, ali definitivno mislim da davanjem određenih sredstava morate da podstičete najbolje, dakle treba sve da se radi ravnomernije i pravilnije da se raspodeli. Mora da se misli na one sportove koji donose rezultate i rade na promociji grada. Iako nismo uspeli da odemo na takmičenje zbog finansijske situacije, ja moram istaći pomoć grada Užica kada su u pitanju određena finansijska sredstva, kao i pomoć u vidu korišćenja sale. Mi već dugi niz godina treniramo u školi Kralja Petra I. Generalno, sport je deo samog sistema, a samo društvo je u velikoj krizi, pa tim i sport. Nešto ipak mora da se menja, treba da krenemo ispočetka, jer ne vidim da sport ima neku lepu budućnost.
Ima li nade da će se situacija promeniti kada govorimo o pomoći grada?
Možda su male šanse, jer su, da budemo realni, teška ekonomska vremena. Znamo da je želja mnogo, svi bi hteli deo tog budžetskog kolača, ali je realnost nešto drugo. Ne vidim da će se ta situacija nešto promeniti u skorije vreme.
Kako danas radi klub Jedinstvo, koliko imate članova?
Mi imamo problem kasnih termina, zbog čega nismo u mogućnosti da omasovimo sport na način kako bismo želeli. Klub postoji od 1968. godine i ja se nadam da ćemo u jednom trenutku rešiti problem te sale. Trenutno imamo oko 40 članova, i tu smo glavni akcenat dali na prvu ekipu, ali, ako obezbedimo salu, mislim da ćemo uspeti da povećamo broj članova. Stoni tenis je jedan jako lep, kvalitetan i težak sport, ne bih ga poredio sa popularnim tenisom, ali je svakako sport vredan pažnje.
Koliko je stoni tenis popularan sport danas u Užicu?
Stoni tenis je nekada bio mnogo popularan sport u Srbiji. Danas, kao i u svemu, imamo problem što čelni ljudi ne rade ono što treba da rade, tako da mi i u stonom tenisu imamo poteškoća. Nema našeg sporta dovoljno na televizijama i u medijima što utiče na popularnost. U svetu je drugačije, stoni tenis na svetskom nivou ima popularnost kao i tenis. Mnogi ljudi kod nas imaju stolove za stoni tenis, u firmama, školama i domovima i ljudi vole da ga igraju.
Kako uopšte da povećamo svest o fizičkoj aktivnosti i da popularizujemo sport?
Mi moramo da krenemo sa vrlo ozbiljnim sekcijama u školama. Svi mi koji smo u sportu moramo da napravimo tesnu vezu sa gradom, sa Sportskim savezom, koji mora da ima mnogo veću ulogu, nego što je ima sada. Škole moraju da se više uključe i da naučimo mlade ljude šta je sport. Kada se upoznaju sa sportom, onda će naučiti šta je rad, upornost i šta su planovi i ciljevi, kao i šta je pobeda i rezultat. Samo takve vrste formiranih ljudi mogu da nam garantuju da će nam perspektiva biti bolja. Mislim da u našem gradu postoje ljudi koji mogu te stvari da iznesu i da je pravo vreme da se okupimo, počnemo da razmišljamo kao sportisti, da zacrtamo ciljeve i da se krene ka rezultatima.
Vi ste predsednik upravnog odbora Udruženja ljubitelja džeza i spomenuli ste da planirate da napravite džez festival u Užicu. Da li ćete to ostvariti i šta nam možete reći o ovom udruženju?
Mislim da smo pokrenuli mnoge stvari za ove dve godine. Drago nam je da je grad Užice u razgovoru sa našim udruženjem prepoznao jednu ozbiljnost, značaj za kulturu koju džez može da ima, i želju da dovedemo džez festival kao što je Nišvil, ili festival u Kraljevu i Valjevu. Jedan takav događaj bi proslavio naš grad i mnogo bi nam značio. Ove godine nećemo moći da ostvarimo tu želju, ali mislim da ćemo sledeće godine uspeti. To je samo jedan segment našeg udruženja, mislim da ćemo dobiti prostorije u Kulturnom centru, što će biti velika stvar. Takođe ćemo u saradnji sa Željkom Petrovićem, čiji ćemo legat moći da izložimo u prostorijama udruženja, pokušati da napravimo himnu grada. Ovu ideju podržava grad, trebalo bi i finansijski da je pomogne.
Pored sporta, bavite se i biznisom, imate uspešnu firmu. Kakva je bila prošla godina za vaš što se tiče posla?
Teško pitanje. U Srbiji je svaka godina teška, jer živimo u vremenu koje je teško ne samo za život, nego i za biznis. Uspeti u današnje vreme sa biznisom u Srbiji i to ponavljati svake godine je ogroman uspeh. Iza toga stoji svakodnevni i veliki rad, odricanje, posvećenost i velika ulaganja. Prošla godina je bila jedna u nizu kriznih godina, bila je dosta loša, ali smo se mi na neki način izborili sa njom. Ulazimo u ovu godinu optimističniji, jer je to jedino što će da nas drži. Imamo svoje planove i ciljeve, i sa svojim radom i strategijom očekujemo da će ova godina biti bolja nego prethodna.
Pošto sarađujete sa kompanijama iz drugih zemalja, ima li kod njih krize?
Generalno je bilo problema zbog svetske krize. Mi najviše radimo sa Španijom i Italijom, a oni polako izlaze iz krize zato što su uređene i razvijene zemlje, i zato što je sistem vrednovanja privatnog sektora dosta drugačiji nego ovde. Oni su tamo spremniji za neku drugu vrstu rada i posvećenosti i mislim da oni imaju bolju perspektivu nego mi.
Kako ste uspeli da napravite uspešnu firmu? Šta je to bilo ključno da se pozicionirate na mestu na kom ste danas?
Naš posao je pomalo specifičan, jer kada uvodite nešto novo, morate da napravite dobru marketing strategiju. Mi mnogo moramo da ulažemo, zbog velike konkurencije u našem poslu i posvetili smo dosta pažnje posebno na edukaciji samih zaposlenih, ali i većeg dela naših kupaca. To smo uradili tako što smo naše kupce vodili u Italiju na edukaciju, i često učestvujemo na sajmovima. Za punih 11 godina smo uspeli da napravimo prepoznatljiv brend, a to je sigurno bio veliki posao, trud, rad i veliko ulaganje.
Kako komentarišete to što se država više brine o stranim poslodavcima koji posluju u Srbiji nego o domaćim?
Određene pomoći kada govorimo o zaposlenim postoji, i na neki način ta pomoć je simbolična. Država treba da napravi klimu kako bi privreda mogla da sama posluje. Mi malo očekujemo, posvetili smo se sebi i sami vodimo svoje bitke. Mislim da je to jedini način kako bismo prevazišli sve probleme koji se pojavljuju. Mi kao firma koja ima brendove na visokom svetskom nivou imamo neku vrstu prednosti, jer donosimo kvalitet zahvaljujući sertifikatima koje takvi proizvodi poseduju. Drugačije bi bilo da smo proizvođači.
Koliko su u Srbiji ljudi zainteresovani za svetske brendove?
Zainteresovanosti ima i u današnje vreme najmanji je problem biti informisan. Naši ljudi poznaju šta su svetski brendovi, poznaju šta je kvalitet i znaju to da cene. Mi živimo u zemlji koja je, nažalost, siromašna, i taj ekonomski faktor je najveći problem i da li neko može sebi da priušti nešto što želi, pa se postavlja pitanje da li neko uopšte da uvede takve proizvode u svoj proces poslovanja ukoliko za to ne postoje kupci.
Da li imate neke planove za budućnost?
Ja sam čovek koji uvek ima planove i koji je uvek ambiciozan. Stremim i želim da sa svojim saradnicima napravim što bolje rezultate, bilo to u sportu ili u biznisu. Vremena su takva da ne možemo ni da planiramo kako bismo hteli, ali postoje planovi i što se tiče firme, i što se tiče kluba, ali se oni usmeravaju onako kako se klima bude menjala.
Bavite se i biznisom i sportom. Kako izgleda jedan vaš radni dan, da li imate dovoljno sati za sve što želite da postignete?
Nažalost, ponekad nemam. Dan je kratak, radi se od ujutru do uveče, ali se ja uvek trudim da nađem vreme za prijatelje, za muziku i da odem malo iz grada. Ipak, slabo odmaram, i to znači da mi je ceo dan posvećen poslu i radu. Ali ne žalim se, to je nešto što me čini ispunjenim i zadovoljnim.
Više puta smo spomenuli državu i život u Srbiji. Da li će nam i kada biti bolje?
Smatram da stvari moraju da se promene što pre za dobrobit svih nas i našeg grada. Mislim da svi imamo ozbiljne zadatke pred sobom, treba da počnemo da razmišljamo drugačije. Možda dolazi vreme da našu zemlju napokon treba da vode uspešni i dokazani poslovni ljudi i sportisti. Mislim da samo oni imaju ono što nam treba, moramo da ih pronađemo, mada su oni tu i čekaju da im damo priliku.
N. Kutlešić
