O JEDNOJ ŠKOLI IZ DRUGOG UGLA
Živim u Sevojnu od 1961 godine. Mnogo događaja se u periodu do danas izdešavalo, mnogo značajnih „institucija“je nestalo, privreda takoreći zamrla.
Nema „Mejuga“, Radničkog doma, bazena, dobrih fudbalskih utakmica i kulturnog navijanja, nema štamparije „Dimitrije Tucović“.
Međutim, za sve protekle godine prolazim skoro svakodnevno pored jedne javne ustanove koja ipak zrači, daje nadu, podstiče život, “proizvodi“ znanje, radost, red, disciplinu, druženje…
Reč je o osmogodišnjoj školi „Aleksa Dejović“ u Sevojnu.
Prolazeći pored ograđenog i uređenog dvorišta, renovirane fasade i stolarije na školi, lepih i obeleženih sportskih terena, razdragane dece u dvorištu i na sportskim terenima, pažnju u poslednje vreme uvek usmerim na oglasnu, odnosno na informacionu tablu na ivici dvorišta u blizini puta i autobuske stanice.
Ta tabla me uvek obavesti, pored obrazovanja kao osnovne delatnosti, da se odvijaju i druge značajne i sadržajne akcije i aktivnosti u okviru škole. Slike novih prvaka koji započinju sticanje novih znanja ili osmaka koji kreću u srednje škole sa svojim nastavnicima i vaspitačima, kulturne i sportske aktivnosti u okviru škole, učešće na takmičenjima učenika u raznim disciplinama i na raznim nivoima i još puno toga predstavljenog slikom i reči…
I uvek kad prolazim, usmerim pogled, zastanem da pročitam i obavestim se šta se sve lepo i u korist dece u našoj školi radi.
U dvorištu nikad nisam video odpatke ili druge predmete koji narušavaju uređenu okolinu, huligane,kavgu ili tuču đaka ili neka drug neprimerena dešavanja.
Zaista lep primer za hvaljenje i za poštovanje. Čestitam osoblju škole što istrajava u svojoj misiji obrazovanja i vaspitavanja dece i omladine.
Radovan Radovanović
penzioner iz Sevojna
