Пише: проф.Биља Грујичић
Да се разумемо, на почетку, наслов није мој. Једино сте Ви моји, драги моји. Допао ми се, још кад сам 1. октобра била у Дому за старе на Забучју. Слоган овогодишње кампање поводом Међународног дана старијих особа, управо је овај из наслова. Зашто баш они? Чему сам се приближила, ма не, ја нисам лична, уосталом, никад се не зна, али мислим да сам на пола пута.(Путеви су Божији, зар не?) Дуго сарађујем са њима. Процењује се да ће до 2030. године број старијих преко 60 година бити 20% светске популације и да ће до тада бити више људи старијих од 60 година, него деце до 10 година. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. За модерна друштва, каквом, претпостављам, тежимо, управо је карактеристично повећање броја старијих становника.
Кад мало боље размислим, био је и један личан разлог. Излазим из библиотеке, тишина, мир, седе главе окупљене око новинских издања, шуштање новинског папира и једно тихо обраћање мени: „Професорка, ја Вас пратим.“ Најлепши комплимент који сам добила.
Ужице је град који стари. Демографски трендови нису ни њега заобишли. Шта мислите о онима “чије је време прошло“? Да, тако су квалификовани. Мислим да је то својеврсна дискриминација. Терор младости? Ако сте млади, онда сте пожељни. Међу старијим становништвом и даље је најмањи проценат оних који користе рачунаре и интернет. Социјалне баријере постоје у вези са укључивањем старих у модерни живот. Ко ту кога не чује? Ко ту кога не жели да чује? Када сте последњи пут придржали врата од лифта комшији, који није ишао вашим темпом, поздрављају ли их Ваша деца, устајете ли старијем у аутобусу, шта чините, да покажете да их поштујете? Ствари су онолико једноставне, колико желите да буду. Док Ви користите Labelo, терате их да забораве на грожђану маст, док Ви користите Niveu after shave, они су верни Бриону.“Грлом у јагоде“, или „Секс и град“, семенке у фишеку, или чипс? Разлика је само у паковању. Предрасуде су свуда око нас. Познајем различите “младе старце“, као и оне мало одраслије који све стижу. Кажу, све је у енергији.
Међутим, чиме заслужују ваше поштовање? Само седим главама, тешко. Иако увек поштујем и пратим избор, на пример, сталних чланова у САНУ-у. (Догодиће се у новембру), ценим само знање, чврстину и благост карактера, посвећеност животним изборима, доследност животним принципима. Имам срећу да сам упознала такве. Обогатили су мој живот, дали су ми путоказе, научила сам да их читам. Шта сам дала за узврат? Правили смо размену. Не знам шта су узели, али сигурно оно што им је требало. Било је и чворуга, али оне морају бити само наше, како бисмо их иначе памтили?
Можемо ли им приуштити да старе, ако не увек лепо, оно бар достојанствено? Мада, не могу се отети утиску да су нам могли и нешто боље оставити.
Још нешто, нисам кувала овог пута, добила сам од комшинице Наде теглу слатког од шљива.
60+
