Piše: prof.Bilja Grujičić
Da se razumemo, na početku, naslov nije moj. Jedino ste Vi moji, dragi moji. Dopao mi se, još kad sam 1. oktobra bila u Domu za stare na Zabučju. Slogan ovogodišnje kampanje povodom Međunarodnog dana starijih osoba, upravo je ovaj iz naslova. Zašto baš oni? Čemu sam se približila, ma ne, ja nisam lična, uostalom, nikad se ne zna, ali mislim da sam na pola puta.(Putevi su Božiji, zar ne?) Dugo sarađujem sa njima. Procenjuje se da će do 2030. godine broj starijih preko 60 godina biti 20% svetske populacije i da će do tada biti više ljudi starijih od 60 godina, nego dece do 10 godina. Starenje stanovništva predstavlja jednu od najvećih društvenih transformacija. Za moderna društva, kakvom, pretpostavljam, težimo, upravo je karakteristično povećanje broja starijih stanovnika.
Kad malo bolje razmislim, bio je i jedan ličan razlog. Izlazim iz biblioteke, tišina, mir, sede glave okupljene oko novinskih izdanja, šuštanje novinskog papira i jedno tiho obraćanje meni: „Profesorka, ja Vas pratim.“ Najlepši kompliment koji sam dobila.
Užice je grad koji stari. Demografski trendovi nisu ni njega zaobišli. Šta mislite o onima “čije je vreme prošlo“? Da, tako su kvalifikovani. Mislim da je to svojevrsna diskriminacija. Teror mladosti? Ako ste mladi, onda ste poželjni. Među starijim stanovništvom i dalje je najmanji procenat onih koji koriste računare i internet. Socijalne barijere postoje u vezi sa uključivanjem starih u moderni život. Ko tu koga ne čuje? Ko tu koga ne želi da čuje? Kada ste poslednji put pridržali vrata od lifta komšiji, koji nije išao vašim tempom, pozdravljaju li ih Vaša deca, ustajete li starijem u autobusu, šta činite, da pokažete da ih poštujete? Stvari su onoliko jednostavne, koliko želite da budu. Dok Vi koristite Labelo, terate ih da zaborave na grožđanu mast, dok Vi koristite Niveu after shave, oni su verni Brionu.“Grlom u jagode“, ili „Seks i grad“, semenke u fišeku, ili čips? Razlika je samo u pakovanju. Predrasude su svuda oko nas. Poznajem različite “mlade starce“, kao i one malo odraslije koji sve stižu. Kažu, sve je u energiji.
Međutim, čime zaslužuju vaše poštovanje? Samo sedim glavama, teško. Iako uvek poštujem i pratim izbor, na primer, stalnih članova u SANU-u. (Dogodiće se u novembru), cenim samo znanje, čvrstinu i blagost karaktera, posvećenost životnim izborima, doslednost životnim principima. Imam sreću da sam upoznala takve. Obogatili su moj život, dali su mi putokaze, naučila sam da ih čitam. Šta sam dala za uzvrat? Pravili smo razmenu. Ne znam šta su uzeli, ali sigurno ono što im je trebalo. Bilo je i čvoruga, ali one moraju biti samo naše, kako bismo ih inače pamtili?
Možemo li im priuštiti da stare, ako ne uvek lepo, ono bar dostojanstveno? Mada, ne mogu se oteti utisku da su nam mogli i nešto bolje ostaviti.
Još nešto, nisam kuvala ovog puta, dobila sam od komšinice Nade teglu slatkog od šljiva.
60+
679
