SALVIA ČAJEVI

Salvia 1

Наташа Герзић, САЛВИА ЧАЈЕВИ

Предузетници су препуштени сами себи

– Највећи проблеми су велика пореска оптерећења, превелике таксе, компликована администрација и, наравно, проблем наплате. Много се причало о доношењу закона којим ће бити ограничени рокови плаћања на 60 дана, као и да ће то увести ред у пословање, али се у пракси није много тога променило. Чини ми се да смо ми који уђемо у авантуру предузетништва углавном препуштени сами себи –

Златиборски крај је одувек познат по чистом ваздуху, прелепој природи, али и лековитим биљкама које расту само на овом простору. Знање о биљкама и њиховом лековитом дејству се у нашем крају преноси са колена на колено већ генерацијама, а Наташа Герзић је одлучила да љубав према природи претвори у посао, па је 2002. године основала своју фирму за производњу и паковање лековитог биља и чајева „Салвиу“.
– Пре овог периода радила сам у “Ракети промет”, на књиговодственим пословима, па пошто је ова фирма полако почела да пропада, напустила сам је и почела да размишљам о неком свом бизнису. У чајевима сам видела велику шансу за исказивањем на пољу приватне иницијативе и почела сам да се едукујем и упознајем са потпуно другачијим послом. Основала сам “Салвиу” (Salvia officinalis је латински назив за жалфију, прим. аут.). Тада је почео један тежак, обиман и захтеван посао, пун ризика, који траје све до данас.

Како је било на почетку? Са којим чајевима сте започели посао?
На почетку су то биле четири основне врсте чаја у филтер врећицама: нана, камилица, шипурак и хибискус, а данас у асортиману имам двадесет врста чајева. Посебно сам поносна и истакла бих Златиборски чај, као свој бренд, за које влада велико интересовање од стране купаца и пословних партнера, нарочито из Београда. То је једна блага и пријатна мешавина лековитог биља у коју спадају кантариона, мајчина душица, хајдучка трава, нана и трава иве. Такође, прошле године сам у сарадњи са Специјалном болницом Чигота са Златибора, поводом 50 година њиховог рада, направила још једну занимљиву мешавину коприве, кантариона и вранилове траве, под називом “Чигота чај”. Поред чајева производимо и Зачин за кувано вино, мешавину каранфилића, мускантног ораха и цимета. Овај производ је присутан у многим угоститељским објектима широм Србије.

Да ли је прошла година била успешна за вас?
Прошла година је била веома тешка за сва мала и средња предузећа, па тако и за мене. Велики број фирми је подлегао смањеној тражњи и недостатку новца, и то се свуда осетило. Ипак, уз много већи уложени рад него претходне године, и уз велико смањење трошкова могла бих да кажем да ми је година била успешна.

Где се продају све ваши чајеви?
Моје производе углавном достављам велепродајама, које их даље дистрибуирају у продавнице, како у Ужицу, Пожези, Златибору, тако и у другим градовима широм Србије. Наравно, у Београду влада велико интересовање за Златиборски чај и Зачин за кувано вино. Дистрибутери мог чаја су углавном велика предузећа, озбиљни и проверени купци, и пословни партнери.

Да ли је тешко опстати на тржишту?
Морам рећи да у послу којим се бавим није ни мало лако опстати, јер је конкуренција велика, али се трудим да користим до сада испробане моделе пословања. Свака година до сада ми је била обележена новим идејама и новим производима, а поред тога велики акценат стављам на испитивање тржишта. Основна покретачка енергија ми је самопоуздање, упоран рад, у току сезоне се раде све суботе и све недеље, и све то представља велики подстрек послу.

Споменули сте велику конкуренцију. Како се борите са њом?
Оно од чегa не одступам је квалитет, и мишљења сам да је то оно што опредељује купце за моје чајеве. Поред тога, трудим се да међу првима уводем нове идеје у производњу.

Има ли нелојалне конкуренције?
На жалост има, и то се највише види на тржишту по ценама чајева. Није реткост да су у продавницама присутне малопродајне цене које су скоро исте као цене трошкова производње тих истих производа, што је најбоље говори о квалитету чаја.
Данас су ретке фирме које послују без проблема. Да ли их има код вас и који су то највећи проблеми са којима се данас сусрећете?
Највећи проблеми су велика пореска оптерећења, превелике таксе, компликована администрација и, наравно, проблем наплате. Много се причало о доношењу закона којим ће бити ограничени рокови плаћања на 60 дана, као и да ће то увести ред у пословање, али се у пракси није много тога променило. Чини ми се да смо ми који уђемо у авантуру предузетништва углавном препуштени сами себи.

Какви су ваши планови за ову годину?
Како је сада у мом послу управо затишје у производњи, увелико размишљам и договарам се око нових врста чајева. У припреми је тренутно јагода са јогуртом, и надам се да ћу до почетка нове сезоне успети да и ту врсту чаја понудим тржишту. Такође, радим на склапању нових пословних уговора, чија ће реализација директно утицати на потребу за новим радницима.

Н. Кутлешић

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.