Iz ženskog ugla
Piše prof.Bilja Grujičić
Da Vas pozdravim, dragi moji! Ova kolumna je i za žene i za muškarce, jer su mi par prijatelja zamerili sa onim od prošlog puta i odrednicom“za žene“. Dobro je, pomislila sam, bar su je pročitali.
Ko kuva u Vašoj kući? Hajde čik, da kažete, pa da Vam padne sa glave oreol Heroja Balkanikusa, alfa mužijaka, dragi moj, muški svete! Za Vas se zna, drage moje. Problem sukoba generacija postoji i u kuhinji. Mlađi više vole lajt-varijante, njoke, lagane salatice, moderne kremaste poslastice, a stariji su verni satarašu i doboš torti. (Od koliko korica je Vi pravite?) Da li je utrošak vremena za pripremu proporcionalan osetljivosti čula ukusa? No, ne zaboravite, obrok je više od borbe za opstanak, to je način da stičemo prijateljstva, da se smejemo, udvaramo, šalimo. Pa onda druga podela (što je to ovde čudno?): kuvate li muški, ili lagano, ženski? Ako mene pitate, onako kako odgovara mojim momcima.
Vodim Vas u kuhinju da otvorimo frižider. Kažu da se ljudi mogu prepoznati po frižideru. On, dakle, ti. Pa tako, pretpostavite kako izgleda frižider jednog profesora, pa jednog brzog momka, kako izgleda frižider jednog samca, šta viri iz frižidera porodičnjaka, kako izgleda frižider jednog barmena, a šta je frižider dobre domaćice.
Hajde da kuvamo. Žene se dele na kuvarice i bedinerke (one što čiste po kući). Koju ste Vi odabrali ili koja Vam je zapala? A vi, drage moje, umete li da cenite kad neko kuva za Vas? Pohvalite ga. Da li je to za Vas zaista ukusno, ili ne, kad ste zagrizle, moraćete i da progutate. Tako vam je to sa zalogajima.
Velike stvari kuvaju se u velikim loncima, a mi uglavnom dobijamo servirane tanjire. Čak nam je i mera porcije određena. Pitanje opredeljenja za kuhinju uvek postoji, volite li tradicionalno užičku, ili ste se opredelili za beogradsku, šta je sa Grebićima? Ima li načina da srpski lonac bude bogatiji i da se svet promeni na bolje? Da bi se svet promenio, moramo se i mi menjati.
Ako ste očekivali recept za Bambi tortu, zovite me, daću Vam ga, ako ste očekivali ozbiljniju temu, nakon svih ovih šamara koje svakodnevno dobijamo, setite se da život čine male obične stvari: prva jutarnja kafa, razgovor o cveću sa komšinicom preko terase, dečiji osmeh, miris svežeg hleba, ili tek pokošenog dvorišta. Moram da idem, zagoreće mi ručak!
