Из женског угла
Пише проф.Биља Грујичић
Да Вас поздравим, драги моји! Ова колумна је и за жене и за мушкарце, јер су ми пар пријатеља замерили са оним од прошлог пута и одредницом“за жене“. Добро је, помислила сам, бар су је прочитали.
Ко кува у Вашој кући? Хајде чик, да кажете, па да Вам падне са главе ореол Хероја Балканикуса, алфа мужијака, драги мој, мушки свете! За Вас се зна, драге моје. Проблем сукоба генерација постоји и у кухињи. Млађи више воле лајт-варијанте, њоке, лагане салатице, модерне кремасте посластице, а старији су верни сатарашу и добош торти. (Од колико корица је Ви правите?) Да ли је утрошак времена за припрему пропорционалан осетљивости чула укуса? Но, не заборавите, оброк је више од борбе за опстанак, то је начин да стичемо пријатељства, да се смејемо, удварамо, шалимо. Па онда друга подела (што је то овде чудно?): кувате ли мушки, или лагано, женски? Ако мене питате, онако како одговара мојим момцима.
Водим Вас у кухињу да отворимо фрижидер. Кажу да се људи могу препознати по фрижидеру. Он, дакле, ти. Па тако, претпоставите како изгледа фрижидер једног професора, па једног брзог момка, како изгледа фрижидер једног самца, шта вири из фрижидера породичњака, како изгледа фрижидер једног бармена, а шта је фрижидер добре домаћице.
Хајде да кувамо. Жене се деле на куварице и бединерке (оне што чисте по кући). Коју сте Ви одабрали или која Вам је запала? А ви, драге моје, умете ли да цените кад неко кува за Вас? Похвалите га. Да ли је то за Вас заиста укусно, или не, кад сте загризле, мораћете и да прогутате. Тако вам је то са залогајима.
Велике ствари кувају се у великим лонцима, а ми углавном добијамо сервиране тањире. Чак нам је и мера порције одређена. Питање опредељења за кухињу увек постоји, волите ли традиционално ужичку, или сте се определили за београдску, шта је са Гребићима? Има ли начина да српски лонац буде богатији и да се свет промени на боље? Да би се свет променио, морамо се и ми мењати.
Ако сте очекивали рецепт за Бамби торту, зовите ме, даћу Вам га, ако сте очекивали озбиљнију тему, након свих ових шамара које свакодневно добијамо, сетите се да живот чине мале обичне ствари: прва јутарња кафа, разговор о цвећу са комшиницом преко терасе, дечији осмех, мирис свежег хлеба, или тек покошеног дворишта. Морам да идем, загореће ми ручак!
