1987-1990 Zastupnik slovenačke Kompanije »Afrodita«. Uvodim je vrlo uspešno na srpsko tržište. Danas je to jedna od vodećih kompanija u našoj zemlji u oblasti kozmetike. 1990- Postajem vlasnik parfimerije »Cleopatra«, koja još uvek postoji i radi. U tom periodu smo medju prvima u gradu uveli i doneli mnoge svetske brendove, kada su kozmetika za lice i telo. kao i parfemi u pitanju. Danas Cleopatra u svojoj radnji ima brendove koje uvozi preduzece Baterflaj kao eksluzivni uvoznik i distributer, na šta smo danas izuzetno ponosni, a to su sledeci brendovi: Lakme (Barselona), Oyster(Italija), Bema (Italija), Florelle(Italija), Mesauda (Italija), Bellaggie (Italija), First Note (Dubai),Glamurama (Dubai) i Paris Memori (Dubai). 1992- Osnivam preduzece »Baterflaj« 2003- »Baterflaj«postaje generalni i ekskluzivni uvoznik španske kompanije »Lakme« iz Barselone za Srbiju,Kosovo i C.Goru.Danas preduzece Baterflaj je uvoznik samo za Srbiju,gde mozemo da kazemo da spadamo u red vodecih firmi kada je u pitanju profesionalna kozmetika za kosu.Lakme kao svetski poznata a mlada kompanija postoji od 1996 godine i danas se nalazi u preko 60 svetskih zemalja u kojima se strikno trazi visoki kvalitet.Ponosni smo na cinjenicu da smo uspeli da uvedemo lakme u Srbiju i da od nepoznatog brenda danas smo napravili velikim radom i ulaganjem u nasoj zemlji prepoznatljiv brend koji se nalazi u DM drogeriemarkt nemackom lancu koji ima preko 60 filijala u Srbiji,velikom broju parfimerija,friserskih salona,frizer shopova i apoteka. U Barseloni postoji jedna fabrika za ceo svet tako da u istom momentu ide roba i za Ameriku.Nemacku,Britaniju,Dubai,Rusiju i dr zemlje sveta, kao i u Srbiju tj. Užice. 2012-preduzece Baterflaj takodje postaje ekskluzivni uvoznik i distributer za Srbiju za italijansku kompaniju Oyster iz Italije.Takodje je u pitanju profesionalna kozmetika za kosu.Kompanija Oyster postoji 31godinu. Moramo istaći da i Lakme i Oyster poseduju svetski poznate i priznate sertifikate i da svojim proizvodima postaju sve veća konkurencija poznatijim svetskim kompanijama. Moram reći da mi dosta ulažemo u marketing i brigu o našim kupcima, a kada to kažem, mislim da non-stop izlažemo na medjunarodnoom sajmu kozmetike Dodir Pariza, koji se održava dva puta godisnje u Beogradu, kao i da često radimo edukacije u Srbiji, a i vodimo naše kupce u Barselonu i Italiju na seminare. Imamo tehnički tim koji se konstantno usavršava u Inostranstvu, prenosi odredjena znanja na naše kupce. Pored toga Baterflaj radi na brendiranju nasih kupaca tj njihovih radnji.
Владимир Стојић – Лима
Оптимизам нас одржава
– Ми највише радимо са Шпанијом и Италијом, а они полако излазе из кризе зато што су уређене и развијене земље, и зато што је систем вредновања приватног сектора доста другачији него овде –
Владимир Стојић, Ужичанима познатији под надимком Лима, рођен је 1963. године у Београду. Већ са 12 година постаје члан стонотениског клуба “Јединство” и од тада почиње његова спортска каријера, током које је остварио велике успехе. 1981. године освојио је Новогодишњи турнир партизана на којем су учествовали најбољи јуниори из целе тадашње СФРЈ. Исте године, на сениорском првенству СФРЈ на Бледу, као јуниор, улази међу 16 најбољих играча, што се сматрало великим успехом. Освајао је многобројне медаље и пехаре, а већ крајем осамдесетих година почиње да тренира сениорске екипе и млађе категорије. Поред тога што је успешан спортиста и директор клуба “Јединство”, Владимир Стојић има и своју фирму, која успешно послује већ дужи низ година. Како ове године пуни 40 година рада у стоно-тениском клубу “Јединство”, одлучили смо да интервју започнемо разговором о спорту.
Дуго се бавите спортом. Колико се однос према њему променио од када сте ви почели да тренирате, па до данас, када водите један успешан стонотениски клуб?
– Однос према спорту се доста променио, евидентан је недостатак системске бриге, нити се спорту придаје важност коју заслужује. Једноставно, друштво не посвећује довољно пажње клубовима, јер је ово време финансијски тешко. Начин на који се финансирају клубови од стране града мора да се промени, да се ради на бољи и квалитетнији начин. Мора да се одради права селекција, а не да све време провејава једна врста недисциплине и недефинисаности правих вредности.
Да ли је пример за то можда однос града према Слободи и чињеница да се за тај клуб издвајају огромна средства, иако је клуб губиташ?
Апсолутно. Ја као човек из спорта увек аплаудирам за сваки спорт, био то фудбал, тенис или кошарка, али дефинитивно мислим да давањем одређених средстава морате да подстичете најбоље, дакле треба све да се ради равномерније и правилније да се расподели. Мора да се мисли на оне спортове који доносе резултате и раде на промоцији града. Иако нисмо успели да одемо на такмичење због финансијске ситуације, ја морам истаћи помоћ града Ужица када су у питању одређена финансијска средства, као и помоћ у виду коришћења сале. Ми већ дуги низ година тренирамо у школи Краља Петра I. Генерално, спорт је део самог система, а само друштво је у великој кризи, па тим и спорт. Нешто ипак мора да се мења, треба да кренемо испочетка, јер не видим да спорт има неку лепу будућност.
Има ли наде да ће се ситуација променити када говоримо о помоћи града?
Можда су мале шансе, јер су, да будемо реални, тешка економска времена. Знамо да је жеља много, сви би хтели део тог буџетског колача, али је реалност нешто друго. Не видим да ће се та ситуација нешто променити у скорије време.
Како данас ради клуб Јединство, колико имате чланова?
Ми имамо проблем касних термина, због чега нисмо у могућности да омасовимо спорт на начин како бисмо желели. Клуб постоји од 1968. године и ја се надам да ћемо у једном тренутку решити проблем те сале. Тренутно имамо око 40 чланова, и ту смо главни акценат дали на прву екипу, али, ако обезбедимо салу, мислим да ћемо успети да повећамо број чланова. Стони тенис је један јако леп, квалитетан и тежак спорт, не бих га поредио са популарним тенисом, али је свакако спорт вредан пажње.
Колико је стони тенис популаран спорт данас у Ужицу?
Стони тенис је некада био много популаран спорт у Србији. Данас, као и у свему, имамо проблем што челни људи не раде оно што треба да раде, тако да ми и у стоном тенису имамо потешкоћа. Нема нашег спорта довољно на телевизијама и у медијима што утиче на популарност. У свету је другачије, стони тенис на светском нивоу има популарност као и тенис. Многи људи код нас имају столове за стони тенис, у фирмама, школама и домовима и људи воле да га играју.
Како уопште да повећамо свест о физичкој активности и да популаризујемо спорт?
Ми морамо да кренемо са врло озбиљним секцијама у школама. Сви ми који смо у спорту морамо да направимо тесну везу са градом, са Спортским савезом, који мора да има много већу улогу, него што је има сада. Школе морају да се више укључе и да научимо младе људе шта је спорт. Када се упознају са спортом, онда ће научити шта је рад, упорност и шта су планови и циљеви, као и шта је победа и резултат. Само такве врсте формираних људи могу да нам гарантују да ће нам перспектива бити боља. Мислим да у нашем граду постоје људи који могу те ствари да изнесу и да је право време да се окупимо, почнемо да размишљамо као спортисти, да зацртамо циљеве и да се крене ка резултатима.
Ви сте председник управног одбора Удружења љубитеља џеза и споменули сте да планирате да направите џез фестивал у Ужицу. Да ли ћете то остварити и шта нам можете рећи о овом удружењу?
Мислим да смо покренули многе ствари за ове две године. Драго нам је да је град Ужице у разговору са нашим удружењем препознао једну озбиљност, значај за културу коју џез може да има, и жељу да доведемо џез фестивал као што је Нишвил, или фестивал у Краљеву и Ваљеву. Један такав догађај би прославио наш град и много би нам значио. Ове године нећемо моћи да остваримо ту жељу, али мислим да ћемо следеће године успети. То је само један сегмент нашег удружења, мислим да ћемо добити просторије у Културном центру, што ће бити велика ствар. Такође ћемо у сарадњи са Жељком Петровићем, чији ћемо легат моћи да изложимо у просторијама удружења, покушати да направимо химну града. Ову идеју подржава град, требало би и финансијски да је помогне.
Поред спорта, бавите се и бизнисом, имате успешну фирму. Каква је била прошла година за ваш што се тиче посла?
Тешко питање. У Србији је свака година тешка, јер живимо у времену које је тешко не само за живот, него и за бизнис. Успети у данашње време са бизнисом у Србији и то понављати сваке године је огроман успех. Иза тога стоји свакодневни и велики рад, одрицање, посвећеност и велика улагања. Прошла година је била једна у низу кризних година, била је доста лоша, али смо се ми на неки начин изборили са њом. Улазимо у ову годину оптимистичнији, јер је то једино што ће да нас држи. Имамо своје планове и циљеве, и са својим радом и стратегијом очекујемо да ће ова година бити боља него претходна.
Пошто сарађујете са компанијама из других земаља, има ли код њих кризе?
Генерално је било проблема због светске кризе. Ми највише радимо са Шпанијом и Италијом, а они полако излазе из кризе зато што су уређене и развијене земље, и зато што је систем вредновања приватног сектора доста другачији него овде. Они су тамо спремнији за неку другу врсту рада и посвећености и мислим да они имају бољу перспективу него ми.
Како сте успели да направите успешну фирму? Шта је то било кључно да се позиционирате на месту на ком сте данас?
Наш посао је помало специфичан, јер када уводите нешто ново, морате да направите добру маркетинг стратегију. Ми много морамо да улажемо, због велике конкуренције у нашем послу и посветили смо доста пажње посебно на едукацији самих запослених, али и већег дела наших купаца. То смо урадили тако што смо наше купце водили у Италију на едукацију, и често учествујемо на сајмовима. За пуних 11 година смо успели да направимо препознатљив бренд, а то је сигурно био велики посао, труд, рад и велико улагање.
Како коментаришете то што се држава више брине о страним послодавцима који послују у Србији него о домаћим?
Одређене помоћи када говоримо о запосленим постоји, и на неки начин та помоћ је симболична. Држава треба да направи климу како би привреда могла да сама послује. Ми мало очекујемо, посветили смо се себи и сами водимо своје битке. Мислим да је то једини начин како бисмо превазишли све проблеме који се појављују. Ми као фирма која има брендове на високом светском нивоу имамо неку врсту предности, јер доносимо квалитет захваљујући сертификатима које такви производи поседују. Другачије би било да смо произвођачи.
Колико су у Србији људи заинтересовани за светске брендове?
Заинтересованости има и у данашње време најмањи је проблем бити информисан. Наши људи познају шта су светски брендови, познају шта је квалитет и знају то да цене. Ми живимо у земљи која је, нажалост, сиромашна, и тај економски фактор је највећи проблем и да ли неко може себи да приушти нешто што жели, па се поставља питање да ли неко уопште да уведе такве производе у свој процес пословања уколико за то не постоје купци.
Да ли имате неке планове за будућност?
Ја сам човек који увек има планове и који је увек амбициозан. Стремим и желим да са својим сарадницима направим што боље резултате, било то у спорту или у бизнису. Времена су таква да не можемо ни да планирамо како бисмо хтели, али постоје планови и што се тиче фирме, и што се тиче клуба, али се они усмеравају онако како се клима буде мењала.
Бавите се и бизнисом и спортом. Како изгледа један ваш радни дан, да ли имате довољно сати за све што желите да постигнете?
Нажалост, понекад немам. Дан је кратак, ради се од ујутру до увече, али се ја увек трудим да нађем време за пријатеље, за музику и да одем мало из града. Ипак, слабо одмарам, и то значи да ми је цео дан посвећен послу и раду. Али не жалим се, то је нешто што ме чини испуњеним и задовољним.
Више пута смо споменули државу и живот у Србији. Да ли ће нам и када бити боље?
Сматрам да ствари морају да се промене што пре за добробит свих нас и нашег града. Мислим да сви имамо озбиљне задатке пред собом, треба да почнемо да размишљамо другачије. Можда долази време да нашу земљу напокон треба да воде успешни и доказани пословни људи и спортисти. Мислим да само они имају оно што нам треба, морамо да их пронађемо, мада су они ту и чекају да им дамо прилику.
Н. Кутлешић
