ПЕВАЧ БОЈАН ЈЕВТИЋ
Ужички певач Бојан Јевтић већ годинама живи и ствара у Београду, али користи сваку прилику да дође у свој родни град. Рођен је у Ужицу, где је завршио основну и средњу школу. Од 2004. године непрекидно је на релацији Ужице – Београд, мада више времена проводи у Београду. Пре рада у музици, Бојан је био предузетник. Радио је у породичној фирми свога оца Милана Јевтића, посластичарници „Уна“ и некада у култном месту „Театар“, на спрату Народног позоришта у Ужицу. Он, сам, водио је послове у палачинкарници „Уна“, међу првима у граду. Међутим, више га је привлачила музика, ваљда, како каже, генетски повукао на свог оца.
– У породичној фирми сам био до 2002. године. Тада сам почео да певам у ноћном клубу „Ајриш паб“ на Златибору. Две године касније сам се појавио на фестивалу “Песме медитерана“ у Херцег Новом. Певао сам моју прву песму „Корак по корак“. И од тада креће неко моје озбиљније бављење музиком. У 2005. години сам издао мој први албум у издању „Мјузик стар рекордса“, под називом „До голе коже“. То су песме које су у то време обележило четири до пет година мог рада. Након тога, снимио сам три сингла и други CD „Теби на душу“ за „Сити рекордс“ 2010. године. Све то време док сам снимао, и издавао синглове и албуме, радио сам и сарађујем са мојим садашњим кумовима из данашњег „Силвер бенда“. Тај бенд је уз мене од 3. јанура 2003. године и идуће године биће 15 година. Десет година смо прославили и скупили лепо друштво. То планирамо и наредне године, да овде у граду скупимо нама драге људе и прославимо 15 година нашег заједничког рада – рекао је Бојан.
Према речима нашег саговорника тренутно има завршене три песме, које би требало да изађу у јавност, једна по једна, од септембра. Песме ће пратити спотови. Новим CD-ом, који би требало да изађе идуће године, планира да заокружи целу причу.
– То су неки краткорочни планови. Сваку песму ће испратити добар и квалитетан спот. Једна песма је мало другачија од осталих и ранијих песама. То је балада, која се мени много свидела, и јако је емотивна. Остале су комерцијалне. Комерцијалне песме данас пију воду. Код нас је дошло време све да буде истант – све то кратко траје. Иако је нека песма добра, кратко траје, излиже се и идемо даље, а онда се снима нова, можда лошија и тако непрекидно у круг. Али, без обзира на то, и даљем тврдим да песма мора да буде квалитетна и то је кључ свега. Међутим, дошло неко време да исплива нешто што није неки квалитет, али је добро изрекламирана, па постане популарна. Ово време Инстанграма и Фејсбука учини неку песму популарном и ако је још нико није чуо. Све је то маркетинг – каже Бојан.
Са првим албумом је презадовољан, а са другим није.
– Нисам задовољан како је прошао мој други албум, јер сам имао неки конфликт са ТВ Пинк, мада никога од тих људи нисам видео. Било је неких грешака и до мене, јер нисам маркетиншки испратио како је требало. Сада се спремам много озбиљније, више пажње посвећујем маркетингу, него другим стварима. Ове три песме и следећи албум, мислим да је то нешто најбоље што сам урадио – рекао је ужички певач.
Већ је рекао да је ген за музику повукао од оца, за кога каже да је био феноменалан музичар, који је радио са покојном Силваном, Тозовцем, Лепом Лукић…
– Мој отац је радио у времену када је бављење музиком било, гледано из неког мог угла, много лепше него данас – рекао је Бојан.
Иако је паралелно са основном школом уписао клавир, завршио је пет од шест година основне музичке школе.
– Много сам волео фудбал. Док су сви играли фудбал, ја сам морао да седим и свирам клавир, а то ми се није баш много свиђало. И зато сам напустио музичку школу у петом разреду. Али, ето, вратио сам се музици на неки други начин – открива Бојан део своје прошлости.
Почео је да пева професионално, када је схватио да има дара.
– До тада сам, са друштвом када одем на нека весеља, узимао микрофон и певао једну до две песме. Схватио сам да бих у некој перспективи могао да се бавим певањем, да ми то лежи. Када сам кренуо озбиљно да се бавим певањем, 2002. године ишао сам на часове код доброг професора Пајевића у Београду. То је трајало око годину и по дана. Дакле, пропевао сам са мојих тридесетак година – додао је у шали Бојан.
Бојан се сећа првих свирки са „Силвер бендом“ у „Ајриш пабу“ на Златибору, бројних наступа у ужичким локалима, дискотекама и клубовима, имао је приватну варијанту у Минхену, са бендом је свирао у Словенији више пута, наступао у Хрватској, Босни и Црној Гори, а ту је и низ манифестација, наступ на тргу у Ужицу, у хали у Великом парку …
– У хали у Великом парку смо наступали као предгрупа Жељку Самарџићу и Северини. Било је доста наступа са Жељком Самраџићем невезаних за овај крај. Зимус, на „Мјузик квику“ на Копаонику, наступали смо са Ацом Лукасом и Цецом. То је супер искуство. Поред тога, доста смо свирали на семинарима, свадбама, прославама фирми, дискотекама, клубовима… Тврдим да неко ко се озбиљно бави било каквим послом, може да има посла, без обзира на кризу у земљи – каже наш саговорник и додаје да у наредних најмање две седмице има свирке на Златибору и Београду.
С обзиром да је сарађивао са Жељком Самарџићем и Ацом Лукасом, Бојан каже да му је много лепше искуство са Лукасом. За Северину каже да је жена која има харизму и да из ње избија енергија на бини и публика јој верује.
– Ацо Лукас је супер лик, опуштен тотално. Са Жељком Самарџићем имам доста анегдота, а памтим једну из Загреба, када смо бежали са једне свирке. Он је завршио свој блок песама и ја сам остао са мојим бендом да отпевам још један блок. Била је зима, децембар, пред католички Божић. Жељко је изашао напоље и видео да је неко на његовом комбију написао српско г…. Он је дигао фрку да морамо да бежимо. На пола нашег блока прекинули смо свирку, спаковали инструмента и побегли, а нисмо ни знали шта се дешава. Ујутру, када смо устали тај менаџер је дошао и питам га шта је то било, а он ладно каже:“Ништа, матори дигао фрку без разлога“, тако да смо бежали са свирке без разлога – рекао је Бојан.
Он није присталица било ког ријалитија, нити је на неком учествовао.
– За те млађе од 18 до 20 година то је можда неко решење, али ја сам мало у старијим годинама и не видим себе ту. Себе више видим да изађем на бину да развеселим народ, са којим успоставим тај неки енергетски контакт и да буде лепо и њима. Основна ствар је да ти публика верује – прокоментарисао је Бојан.
Када пева у Ужицу има неки посебан осећај, али каже да се и то полако мења.
– Раније сваког уторка, четвртка и петка, када сам гостовао у клубовима и дискотекама у Ужицу, на моје наступе долазило је доста људи са којима сам се дружио и виђао. Али, путеви су нам се раздвојили, па се са неким не видим и на тим свиркама. С друге стране, промениле су се генерације. Сада уђем у дискотеку и не знам никога, поготову у последње време, јер сам се оженио и мало повукао ручну са тим изласцима. Све сам ређе и ређе овде, а све имам више обавеза на страни, углавном у Београду. Зато, када дођем у Ужице радо се видим са тим неким драгим људима и увек буде лепо – рекао је Бојан и нада се да ће, бар, кад буде лето јавно наступити у граду.
Бојан не крије да му је у каријери мало помогао и отац, али не много колико би могао, да је раније почео да се бави музиком. Свог оца изузетно воли и поштује.
– Мој отац је човек кога волим и имао је одличну каријеру. Музиком сам почео да се бавим када је већ он одавно изашао из тога. Музичком сценом су завладали неки нови људи. Међутим, његово искуство и неки његови ретки људи, који су били у том моменту, пуно су ми помогли у Београду да кренем и да музику схватим на прави начин. Мој отац није био ни на фестивалу у Будви, само да не би рекли да ми је он помогао, јер је био у изузетно добрим односима са директором фестивала. Нисам отишао у Београд да бих од нечега побегао и од очеве сенке, већ ако човек хоће озбиљно да се бави музиком то не може у Ужицу, може само у Београду – објаснио је Бојан.
Наш саговорник је истакао да је сарађивао са доста озбиљним људима са наше музичке сене. Између осталих, у неким почецима са Камбом, бившим гитаристом „Дивљег кестена“, који је урадио доста песама за Бојанов први албум, а са којим је постао добар пријатељ. Ту је и Марина Туцаковић, Драган Брајовић Браја, Бане Опачић, а у последње време са Јашаревићем, за кога Бојан каже да је један од најбољих у Србији у снимању спотова. За нове три песме извршни продуцент је Александар Кобац, у чијем студију снима све песме и CD.
Звездана Глигоријевић
