JPF bilteni br. 7 i br. 8

Сведобро – 4,61

Седме вечери ЈПФ-а Народно позориште Ужице представило се представом „Сведобро“ писца Стевана Вранеша, у режији Немање Ранковића.
Стеван Вранеш објаснио да је централна тема комада прича о самоћи и дилемама које сви имамо – отићи или остати.
– Тема отићи или остати је велика тема за моју генерацију, али и за многе генерације пре и после. То не мислим само у географском смислу – да ли отићи из Србије, већ и да ли, поред свега што нас шиба у животу, остати онде где се тог тренутка налазимо или побећи негде, осамити се, бити нем или бити у риалитију. Око тога се окупљају сви ликови. Они су веома различити, чак и најбоље другарице, а та их различитост можда и спаја. Они су ту да убоду болна места једни другима, али на крају и да помогну – рекао је Вранеш.
Немања Ранковић, редитељ, каже да се још увек не мири са реалистичном причом да је живот такав, да су сви око нас усамљени, на овај или онај начин.
– Било ми је потребно да кроз то поетизирање ставим акценат да ипак постоји тамнија прича. На неки начин, то је био мој лични и себични бег од чистог реализма. На крају она поново остаје сама, када крене нови живот, нови почетак, враћа се на нулту тачку са које је кренула – рекао је Немања.
Глумица Тања Јовановић у улози Марине, каже да је та жена дошла до те тачке да просто није знала шта даље и да се вероватно због тога препустила природи, променила исхрану и читав свет око себе.
– Она покушава да ту самоћу у себи некако превазиђе. Нашла је тај свет око себе, ушушкала се. Ми кроз представу видимо да се отварају та болна места прошлости и да је Марина уз све те ствари које је покушала привидно да направи, није то што је она. Мислим да свако у себи има Марину и ствар је да ли ће пробудити, активирати. Ова моја Марина је храбра, некако је решила да се избори – рекла је Тања.
Глумац Игор Боројевић каже да се трудио да његов лик Рајко буде сигуран у себе, простодушан, добронамеран и да нема моралне проблеме, који сви други имају, да би опет све урадио исто.
– Свој живот види као сплет околности у којима се задесио и кроз које је ишао сигурaн у себе и опет би то поновио. Чињеница је да се на крају каже да он ту причу измишља, ја сам је потиснуо, нисам хтео да размишљам о њој. Чак иако је тако, након што је толико пута изговорио ту лаж, можда почиње и да верује у њу. Било ми је тешко разумљиво да неко ко је отишао у шуму и сам живи има неку потребу да лаже некога. Зато сам то свесно одбацио као чињеницу – рекао је Игор.
Млади глумац Бранислав Љубичић за свој лик Жарка, каже да Жарко у њима види једину породицу коју има. Волео би да су сви на окупу и да је свима добро. Њему је добро ту где јесте. Редитељ Немања је допунио да је Жарко симбол људи који су једноставно – заћутали.
– Он може и жели да говори, али схвата да шта год да каже нема сврхе. Убеђен сам да је сасвим нормално проговорио оног тренутка кад је напустио ову земљу. Тај одлазак и успостављање неких нових животних стандарда и могућности је светло на крају тунела – рекао је Немања.
Глумица Биљана Здравковић за свој лик Јоване, каже да јој није близак и да је срећа што је писац био често са њима.
– Моје прво виђење је било да је Јована размажена и да нема реалан проблем, а није ми било јасно зашто заврши на једно вече са Рајком, када је он све што је контра од онога чему она тежи. Заправо, то је једна веома несрећна жена која живи у браку без љубави и врло је свесна тога. Није ми било јасно зашто остаје у браку, али је Немања инсистирао да се промене не дешавају на сцени, већ да ће се у њој нешто касније покренути. Питала сам се како неко може да живи без љубави. Да заиста може, она не би толико патила – рекла је Биљана.

Тијана Караичић као Ника каже да њен лик има све услове у животу да не успе, од породице из које потиче, преко околине у којој живи, све је тако усмерава.
– Вероватно у недостатку других избора, она бира ријалити. Ника је, ипак, врло храбра особа, која зна да доноси велике одлуке са лакоћом. Вероватно ће да пропадне и тамо где је отишла, али има шансу да успе, јер се за сваку шансу држи грчевито до краја. Свака њена одлука је огромна и своди се на – или падам или идем у звезде – казала је Тијана.
Сценограф Маријана Зорзић Петровић прокоментарисала је да ништа није било у сврху баналне декорације, већ је имало за циљ да помогне лику и нађе упориште у свему што су глумци радили на сцени.
Према речима критичара Спасоја Ж. Миловановића, ово је један ужасно тежак текст за режирање и глуму.
– Текст је сав у емоцијама и не знам око чега је драма, осим око сећања и око живота. Немања је изабрао поетски реализам као редитељски поступак и понекад ми се чини да тај поетски дијалог и поетски монолози најбоље функционишу када се глумци обраћају сами себи. Понекад, у том препоетисању, уђемо у један исти ритам који прати целу представу и заправо доноси емоцију и атмосферу сете – рекао је позоришни критичар.
Селектор фестивала Бојан Муњин рекао је да када су ове године рекли да ће кренути у потрагу за људском душом, мислили су сасвим озбиљно.
– Тај низ смо желели да задржимо од почетка до краја и код позоришних представа се тај низ види. У тој потрази за људском душом, супротстављамо велике, драматичне, трагичне теме и представе са нечим што није тако драматично и револуционарно. Велике потраге, драматичне, са политичким порукама и речима о револуцији, супротставили смо малој, људској причи о људима какви смо сви ми. Ми смо мало несрећни, мало преплашени, мало лажемо и себе и друге, имамо погрешне одлуке… али смо – на путу. Ово је представа о људима који су на путу – рекао је Муњин.

З. Г.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.