DAN „IMPOL SEVALA“
„Impol Seval“ je u četvrtak, 26. oktobra tradicionalno proslavio Dan preduzeća, odnosno 42 godine od osnovanja nekada Valjaonice aluminijuma i 15 godina od privatizacije od strane slovenačkog „Impola“. Na konferenciji za novinare direktor „Impol Sevala“ Ninko Tešić, predsednik UO kompanije „Impola“ Jernej Čokl, zamenik predsednika kompanije „Impol“ Vlado Leskovar, Irena Ševa, izvršni direktor kompanije, Sanja Bosiljčić izvršni direktor u „Impol Sevalu“ prezentirali su šta je to sve urađeno za ovih 15 godina i govorili o budućnosti io „Impol Sevala“ i „Impola“.
– Fabrika je imala uspone i padove, ali smo uspeli da je sačuvamo. Krizni period je bio kada su počele sankcije i ratovi, ali smo ipak uspeli da sačuvamo opremu i ljude. Onda je došla 2002. godina i privatizacija. Od tada postižemo sve bolje i bolje rezultate. Sada s pravom možemo da kažemo da je „Impol Seval“ jedna od uspešnijih fabrika u privredi Srbije – rekao je direktor Ninko Tešić.
Za ovih 15 godina povećan je obim proizvodnje sa 13.600 u 2002. godini do 60.000 do 64.000 tona poslednjih godina, pri čemu je dostignut obim proizvodnje u hladno valjanom programu do 51.000 tona. Od ukupne ostvarene proizvodnje 96 posto izvozi na najprobirljivija tržišta Nemačke, Italije i Rusije, kao i u ostale zemlje Evropske unije i zemlje u okruženju. Prema rečima Ninka Tešića, od 2004. do 2016. godine izvršeno je pokriće nepokrivenih gubitaka iz perioda pre privatizacije i ostvaren iznos neraspoređene dobiti na 31. decembra 2016. godine iznosila je oko 23,7 miliona evra. Taj iznos je reinvestiran u preduzeće. Povećala se i cena akcija na berzi, tako da je sada do 4 puta veća vrednost od njihove nominalne vrednosti (1.000 dinara).
U zadnjih 15 godina investirano je 89 miliona evra, a to je uticalo na podizanje nivoa i kvaliteta proizvoda. Ostvarena vrednost izvoza je oko 100 miliona evra godišnje.
Neto zarada od 2.002. godine do danas je povećana za oko dva i po puta. U 2016. godini iznosila je 72.535 dinara bez menadžmenta, a u 2017. godini je 68.956 dinara. Dosta se uložilo u zaštitu, zdravlja i bezbdnost zaposlenih, i u zaštitu životne okoline.
– Prošla godina je bila jedna od najboljih fabričkih godina u poslovanju „Impol Sevala“. Ostvarena je proizvodnja od 60.168 tona, od čega 49.038 tona hladno valjanih proizvoda. To je bilo praćeno i najvećom dobiti od oko 9,7 miliona erva, od čega je oko 300.000 evra podeljeno za dividende, a ostalo reivenstirano u fabriku. Da se dividenda delila, ne bi bili sposobni da investiramo u fabriku samo iz bankarskih kredita – rekao je Tešić i dodao da je strategija razvoja 2017 – 2025. godine da se uloži oko 25 miliona evra, da se kapacitet sa sadašnjih 51.000 tona poveća na 95.000 tona u 2025. godini, što će „Impol Seval“ svrstati u red renomiranih valjaonica aluminijuma srednjeg kapaciteta i time obezbediti stabilnost poslovanja na duže vreme.
U 2017. godini počela je modernizacija toplog valjačkog stana, pri čemu je bilo malo problema, jer se rok završetka produžio iznad planiranog, što je dovelo do manjeg gubitka na proizvodnji u ovoj godini. Ipak, u prvih devet meseci uspešno je ostvareno 48.296 tona, što je na nivou plana i za 1,88 posto više nego prošle godine u istom periodu, ali je ove godine bio zahtevniji asortiman sa većom dodatnom vrednošću, tako da je dobit za 9 meseci veća od planirane i očekuje se da ovu godinu „Impol Seval“ završi sa uspehom. Predstoji promena reduktora, koja je malo ozbiljnija intervencija i prema rečima Tešića, sve je spremno da se odradi. Iskoristiće da pripreme valjački stan u drugu fazu, koja treba da se radi u junu iduće godine. U planu je još nekoliko investicija za peći i povećanju livničkih kapaciteta.
„Impol Seval“ ima 676 radnika, dok čitava kompanija „Impol“ broji oko 2.300.
Jernej Čokl je čestitao Dan preduzeća.
– „Impol“ je postao velika kompanija, koja će raditi za oko 300.000 različitih proizvoda i postati veliki igrač na Balkanu, a što se tiče proizvodnje i prerade aluminijuma i u Evropskoj uniji. U međuvremenu, tačnije 31. oktobra, kupićemo „TLM“ Šibenik. Sa tim ćemo dobiti dosta velike mogućnosti za rast i dobru perspektivu – najavio je Čokl.
Za fabriku u Sevojnu kaže da je dobra fabrika u koju ulažu, u ovom momentu, dosta novca i očekuju da će do 2020. godine biti skoro potpuno obnovljena i u mogućnosti da radi 150.000 tona toplovaljanih traka i oko 80.000 hladnih, a danas može 50.000 tona. Plan je da celokupna kompanija proizvodi 220.000 tona godišnje, što je značajno za evropsko tržište.
Čoll kaže da svakle godine u sistem ulažu oko 40 miliona evra, dok Sevojnu od toga pripada od jedne četvrtine do jedne petine novca. Pohvalio je da je „Impol seval“ jedna od retkih fabrika koja zadovoljava evropsko tržište što se tiče kvaliteta i rokova.
– Naši proizvodi ulaze u sve grane industrije. Prvi smo u Evropi na području automobilske industrije. Tu smo doživeli veliki rast, a drugi deo gde dosta radimo jesu valjani proizvodi od folija, bojenih limova i traka. Naša tendencija je da u budućnosti puno više radimo za automobilsku industriju i moramo puno ulagati, posebno kod nekih specijalnih legura – rekao je Čokl.
Kada je reč o odgovornosti prema životnoj sredini Čokl i Tešić su rekli da im je cilj da ispunjavaju evropske standarde, koji su mnogo strožiji od srpskih, a koji će se uskoro uvesti i u Srbiji. U tom pogledu potrebno je da ulože još oko dva miliona evra.
Čokl je zadovoljan privrednim uslovima u Srbiji, mada u pojedinim segmentima mogli bi biti bolji.
U „Impol Sevalu“ imaju nedostatak metalurških inženjera, pa poslednjih godina stipendiraju nekoliko studenata i polako popunjavaju taj manjak. Ninko Tešić smatra da će ubrzo doći do nedostatka elektroničara, a kada je reč o proizvodnim radnicima to je rešeno prekvalifikacijom radnika preko Tehničke škole. Takođe, značajno je i dualno obrazovanje, gde su zajedno sa Valjaonicom bakrom i Tehničkom školom formirali jedno odeljenje budućeg potrebnog kadra.
– Imali smo neravnomernost, jer su deca masovno završavala menadžment. Sada
imam oko 50 CV-ija za diplomirane ekonomiste, od čega su oko 30 deca naših radnika. Imam ogroman pritisak da im pomognem, ali jednostavno ne možemo primiti svih 30 ekonomista. A kada su se deca upisivala, niko nije došao da pita direktore šta im savetuju. Ja bih svakako savetovao metalurški fakultet – rekao je Tešić.
Čokl je rekao da je malo bolja situacija u Sloveniji, jer u Ljubljani ima metalurški fakultet i da isto i oni stipendiraju budući kadar, ali da će i u slovenačkoj fabrici uskoro doći do nedostatka pojedinih kadrova, naročito onih vezanih za elektroniku i računare. Ista situacija je i u Šibeniku.
Z. G.
