PRAVDA – NEPRAVDA
Nakon završenog tendera za prodaju parcele gde je nekada bio „Bagrem“, poznato je da je komisija odlučila da tu parcelu dodeli preduzeću „Oleks“. Međutim, taj ceo tender je propraćen skandalom u kome Ljubinko Ilić smatra da je oštećen, jer je imao najbolju ponudu i optužio komisiju da je lažno predstavila da mu je dokumentacija bila nepotpuna, te je zbog toga ostao bez depozita od 62.250 evra.
Dokle se stiglo sa ovim slučajem razgovarali smo vlasnikom „Kviska“, koji i dalje sumnja da je bilo „mutnih“ radnji u ovom nazovi tenderu.
– Angažovao sam advokate. Oni mi kažu da se ovde najpre ne radi o tenderu koji se sprovodi prema postupku predviđenom u Zakonu o javnim nabavkama, već o otuđenju javne svojine prema Zakonu o javnoj svojini. Do sada je podneta tužba Upravnom sudu radi poništaja Odluke o otuđenju javne svojine grada Užica br. 357-11/15 od 21.12.2015. godine, donete od strane gradonačelnika grada Užica, i tužba zbog sticanja bez pravnog osnova, a to se odnosi na depozit u iznosu od 62.250 evra – rekao je Ilić.
Ilić kaže da je Statutom grada Užica („Službeni list grada Užica“ br. 11/08, 17/11, 11/12 i 11/13), članom 67 propisana je nadležnost grada, a stavom 1, tačkom 19, da Skupština grada donosi odluku o pribavljanju, korišćenju, raspolaganju i otuđenju nepokretnosti koje su u javnoj svojini grada u skladu sa zakonom, donosi godišnji program pribavljanja nepokretnosti za potrebe organa grada.
– Članom 100, stavom 1, tačka 12, istog Statuta propisano je da gradonačelnik zaključuje ugovore o pribavljanju, otuđenju, korišćenju i davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini grada Užica, na osnovu Odluke skupštine grada. Član 36, stav 6, Zakona o javnoj svojini propisuje da lice nadležno za zaključivanje ugovora o pribavljanju i raspolaganju stvarima u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u ime autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, određuje se propisom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Dakle, spornu Odluku o otuđenju nepokretnosti u svojini grada Užica na lokaciji 1 i 2 navedenog javnog oglasa doneo je gradonačelnik grada Užica, iako je Statutom grada Užica striktno propisano da je takva nadležnost isključivo na Skupštini grada Užica – naveo je Ilić.
Prema njegovom mišljenju, kao i mišljenju advokata, parcela na kojoj se nalaze temelji sa pločom se ne može smatrati ,,uređenim građevinskim zemljištem“.
– U delu Javnog oglasa koji opisuje stepen uređenosti građevinskog zemljišta navedeno je da se nepokretnost za lokaciju br. 2 (bivši Bagrem), navedeno je da se predmetna nepokretnost otuđuje kao uređeno građevinsko zemljište, te da postoje uslovi za izgradnju i priključak budućih objekata kupca na infastrukturu: vodovodnu i kanalizacionu mrežu, gasne instalacije, kao i povoljan saobraćajni položaj, jer se navedena katastarska parcela nalazi na uglu Ulice Kosovske i Marije Mage Magazinović. Dakle, smatramo da na spornoj parceli postoji objekat, čije vlasništvo nije poznato prema javnom oglasu, pa s tim u vezi i da se ne radi o uređenom zemljištu koje se može koristiti u legalnim pravnim tokovima, pre nego što se reši pitanje svojine na objektu – objasnio je Ilić.
On smatra da mu je depozit morao biti vraćen, jer ovakvi uslovi polaganja i gubitka depozita nemaju zakonsko utemeljenje.
– Advokati su mi rekli da je ovo prvi, njima poznat, javni oglas da je na ovaj način predviđen gubitak prava na povraćaj depozita. Naime, Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda propisana je sadržina javnog oglasa.
U postupku otuđenja javne svojine, jedini slučaj kada ponuđač gubi pravo na povraćaj depozita je u situaciji kada najpovoljniji ponuđač, u predviđenom roku, ne zaključi ugovor sa nosiocem prava javne svojine i ne uplati kupoprodajnu cenu, u navedenom slučaju sa jedinicom lokalne samouprave.
Pravna priroda depozita koji je položen, smatra se avansnom uplatom, ali i dokazom o ozbiljnosti ponude. Dakle, predstavlja svojevrsno akontaciono davanje koje se može smatrati i prevremenim i delimičnim ispunjenjem obaveze, a ne sredstvo obezbeđenja ugovora, koji nije ni zaključen između grada Užica i mog preduzeća „Kvisko“ doo. Njegova funkcija jeste da podstakne davaoca na izvršenje svoje obaveze. Predujam, avans, akontacija, smatra se izvesnom sumom novca koju dužnik unapred daje poveriocu pri zaključenju ugovora. Taj predujam može da se daje i naknadno, ali pre dospelosti svoje obaveze. Na osnovu iznetog, može se zaključiti da navedeni depozit u suštini predstavlja akontaciju koja se daje poveriocu kao delimično i prevremeno izvršenje dužnikove obaveze. Na taj način, prilikom konačnog obračuna, predujam se uračunava u izvršenje dužnikove obaveze. U slučaju, da dužnik ne izvrši svoju ugovornu obavezu, onda se predujam uračunava u naknadu štete.
U slučaju, da jedna ugovorna strana koja primi akontaciju, avans, ne izvrši svoju obavezu po ugovoru, pa iz tih razloga onemogući izvršenje obaveze davaoca akontacije, onda je ona dužna da davaocu akontacije vrati, jer bi se smatralo, da se ona obogatila bez osnova.
Dakle, ukoliko primalac avansa ne ispuni svoju obavezu, davalac će imati pravo na povraćaj datog avansa u jednostrukom iznosu i to po osnovu neosnovanog obogaćenja – rekao je naš sagovornik i dodao da s obzirom da je ponuda „Kviska“ odbijena kao neuredna, obaveza „Kviska“ nikada nije ni nastala.
– S toga, odredbe javnog oglasa koje propisuju da će neuredne i neblagovremene prijave biti odbačene, a pravo na povraćaj depozita izgubljeno, apsolutno su ništavne sa stanovišta imperativnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, te kao takve i ne mogu proizvoditi pravno dejstvo. Naime, uplatio sam traženu visinu depozita kao dokaz o ozbiljnosti svoje ponude, od koje ni u jednom trenutku nisam odustao, a koja ponuda je, inače, daleko najpovoljnija ponuda od sva tri ponuđača koji su uzeli učešće u predmetnom postupku – objasnio je Ilić.
S obzirom da je paralelno sa parcelom gde je nekada bio „Bagrem“, na oglašavanje na prodaju data parcela JKP „Vodovod“ na Zlatiboru, Ljubinko Ilić ističe da je Komisija za otuđenje nepokretnosti 31.12.2015. godine sačinila izveštaj o sprovedenom postupku, kojim je Gradskom veću grada Užica predložila da se javni oglas za otuđenje nepokretnosti na lokaciji br. 1 na Zlatiboru ponovi zbog neprecizno definisanih uslova javnog oglasa u pogledu polaganja bankarske garancije.
– Gradsko veće Grada Užica donelo je odluku istog dana da se ponavlja javni oglas za otuđenje nepokretnosti na Zlatiboru, objekat – zgrada br. 1, koja se nalazi na katastarskoj parceli br. 4577/8, upisana u L.N. 1917 KO Čajetina, kao javna svojina grada Užica, za koju nije određena namena. Znači, javni oglas za otuđenje objekata i neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta putem prikupljanja zatvorenih pismenih ponuda, radi otuđenja nepokretnosti u javnoj svojini grada Užica, objavljen u listu ,,Danas“ i na sajtu grada Užica 18.11.2015. godine, sadrži identične uslove opisane u Opštim uslovima otuđenja, te samim tim i načina polaganja bankarske garancije, s toga, Gradsko veće grada Užica je moralo da donese Odluku da se ponovi javni oglas za otuđenje nepokretnosti za lokaciju br. 1 i lokaciju br. 2, a ne samo na lokaciju br. 1 – dodao je vlasnik „Kviska“.
Njegov advokat i on su od grada Užica tražili da im se dostavi dokumentacija koju je predao u momentu prijava na javni oglas. Takođe, kaže, da su se obraćali pismenim putem gradskom pravobraniocu, Gradskom veću, gradonačelniku i Skupštini grada, ali da nijedan odgovor nisu dobili.
– Međutim, usmeno mi je saopšteno da mi tu dokumentaciju neće dostaviti, bez obrazloženja. Prema zakonu o slobodnom pristupu inforamcijama od javnog značaja, organ javne vlasti je dužan u roku od 15 dana, da dostavi traženu dokumenaciju. Kako već duže od dva meseca grad odbija da dostavi tu dokumentaciju, podneli smo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i čekamo odluku. Nemam kopiju dokumentacije, pa osnovano sumnjam da grad krije neke podatke od mene i mog advokata. Konkretno, u prijavi sam naveo PIB i registraciju privrednog društva u APR-u, a koji nedostatak je bio razlog da se moja prijava odbaci kao neuredna. Nemam jasnih dokaza za pomenuto, ali to sam naveo u prijavi – rekao je Ilić i dodao da je ljudski pasti, ali da je i ljudski ustati.
Z. G.
