početak EKONOMIJA Власник „Квиска“ поднео тужбу Управном суду

Власник „Квиска“ поднео тужбу Управном суду

od Užička Nedelja
159 pregleda

KVISKO

ПРАВДА – НЕПРАВДА
Након завршеног тендера за продају парцеле где је некада био „Багрем“, познато је да је комисија одлучила да ту парцелу додели предузећу „Олекс“. Међутим, тај цео тендер је пропраћен скандалом у коме Љубинко Илић сматра да је оштећен, јер је имао најбољу понуду и оптужио комисију да је лажно представила да му је документација била непотпуна, те је због тога остао без депозита од 62.250 евра.
Докле се стигло са овим случајем разговарали смо власником „Квиска“, који и даље сумња да је било „мутних“ радњи у овом назови тендеру.
– Ангажовао сам адвокате. Они ми кажу да се овде најпре не ради о тендеру који се спроводи према поступку предвиђеном у Закону о јавним набавкама, већ о отуђењу јавне својине према Закону о јавној својини. До сада је поднета тужба Управном суду ради поништаја Одлуке о отуђењу јавне својине града Ужица бр. 357-11/15 од 21.12.2015. године, донете од стране градоначелника града Ужица, и тужба због стицања без правног основа, а то се односи на депозит у износу од 62.250 евра – рекао је Илић.
Илић каже да је Статутом града Ужица („Службени лист града Ужица“ бр. 11/08, 17/11, 11/12 и 11/13), чланом 67 прописана је надлежност града, а ставом 1, тачком 19, да Скупштина града доноси одлуку о прибављању, коришћењу, располагању и отуђењу непокретности које су у јавној својини града у складу са законом, доноси годишњи програм прибављања непокретности за потребе органа града.
– Чланом 100, ставом 1, тачка 12, истог Статута прописано је да градоначелник закључује уговоре о прибављању, отуђењу, коришћењу и давању у закуп непокретности у јавној својини града Ужица, на основу Одлуке скупштине града. Члан 36, став 6, Закона о јавној својини прописује да лице надлежно за закључивање уговора о прибављању и располагању стварима у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у име аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, одређује се прописом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Дакле, спорну Одлуку о отуђењу непокретности у својини града Ужица на локацији 1 и 2 наведеног јавног огласа донео је градоначелник града Ужица, иако је Статутом града Ужица стриктно прописано да је таква надлежност искључиво на Скупштини града Ужица – навео је Илић.
Према његовом мишљењу, као и мишљењу адвоката, парцела на којој се налазе темељи са плочом се не може сматрати ,,уређеним грађевинским земљиштем“.
– У делу Јавног огласа који описује степен уређености грађевинског земљишта наведено је да се непокретност за локацију бр. 2 (бивши Багрем), наведено је да се предметна непокретност отуђује као уређено грађевинско земљиште, те да постоје услови за изградњу и прикључак будућих објеката купца на инфаструктуру: водоводну и канализациону мрежу, гасне инсталације, као и повољан саобраћајни положај, јер се наведена катастарска парцела налази на углу Улице Косовске и Марије Маге Магазиновић. Дакле, сматрамо да на спорној парцели постоји објекат, чије власништво није познато према јавном огласу, па с тим у вези и да се не ради о уређеном земљишту које се може користити у легалним правним токовима, пре него што се реши питање својине на објекту – објаснио је Илић.
Он сматра да му је депозит морао бити враћен, јер овакви услови полагања и губитка депозита немају законско утемељење.
– Адвокати су ми рекли да је ово први, њима познат, јавни оглас да је на овај начин предвиђен губитак права на повраћај депозита. Наиме, Уредбом о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда прописана је садржина јавног огласа.
У поступку отуђења јавне својине, једини случај када понуђач губи право на повраћај депозита је у ситуацији када најповољнији понуђач, у предвиђеном року, не закључи уговор са носиоцем права јавне својине и не уплати купопродајну цену, у наведеном случају са јединицом локалне самоуправе.
Правна природа депозита који је положен, сматра се авансном уплатом, али и доказом о озбиљности понуде. Дакле, представља својеврсно аконтационо давање које се може сматрати и превременим и делимичним испуњењем обавезе, а не средство обезбеђења уговора, који није ни закључен између града Ужица и мог предузећа „Квиско“ доо. Његова функција јесте да подстакне даваоца на извршење своје обавезе. Предујам, аванс, аконтација, сматра се извесном сумом новца коју дужник унапред даје повериоцу при закључењу уговора. Тај предујам може да се даје и накнадно, али пре доспелости своје обавезе. На основу изнетог, може се закључити да наведени депозит у суштини представља аконтацију која се даје повериоцу као делимично и превремено извршење дужникове обавезе. На тај начин, приликом коначног обрачуна, предујам се урачунава у извршење дужникове обавезе. У случају, да дужник не изврши своју уговорну обавезу, онда се предујам урачунава у накнаду штете.
У случају, да једна уговорна страна која прими аконтацију, аванс, не изврши своју обавезу по уговору, па из тих разлога онемогући извршење обавезе даваоца аконтације, онда је она дужна да даваоцу аконтације врати, јер би се сматрало, да се она обогатила без основа.
Дакле, уколико прималац аванса не испуни своју обавезу, давалац ће имати право на повраћај датог аванса у једноструком износу и то по основу неоснованог обогаћења – рекао је наш саговорник и додао да с обзиром да је понуда „Квиска“ одбијена као неуредна, обавеза „Квиска“ никада није ни настала.
– С тога, одредбе јавног огласа које прописују да ће неуредне и неблаговремене пријаве бити одбачене, а право на повраћај депозита изгубљено, апсолутно су ништавне са становишта императивних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, те као такве и не могу производити правно дејство. Наиме, уплатио сам тражену висину депозита као доказ о озбиљности своје понуде, од које ни у једном тренутку нисам одустао, а која понуда је, иначе, далеко најповољнија понуда од сва три понуђача који су узели учешће у предметном поступку – објаснио је Илић.

srušen bagrem užice

С обзиром да је паралелно са парцелом где је некада био „Багрем“, на оглашавање на продају дата парцела ЈКП „Водовод“ на Златибору, Љубинко Илић истиче да је Комисија за отуђење непокретности 31.12.2015. године сачинила извештај о спроведеном поступку, којим је Градском већу града Ужица предложила да се јавни оглас за отуђење непокретности на локацији бр. 1 на Златибору понови због непрецизно дефинисаних услова јавног огласа у погледу полагања банкарске гаранције.
– Градско веће Града Ужица донело је одлуку истог дана да се понавља јавни оглас за отуђење непокретности на Златибору, објекат – зграда бр. 1, која се налази на катастарској парцели бр. 4577/8, уписана у Л.Н. 1917 КО Чајетина, као јавна својина града Ужица, за коју није одређена намена. Значи, јавни оглас за отуђење објеката и неизграђеног градског грађевинског земљишта путем прикупљања затворених писмених понуда, ради отуђења непокретности у јавној својини града Ужица, објављен у листу ,,Данас“ и на сајту града Ужица 18.11.2015. године, садржи идентичне услове описане у Општим условима отуђења, те самим тим и начина полагања банкарске гаранције, с тога, Градско веће града Ужица је морало да донесе Одлуку да се понови јавни оглас за отуђење непокретности за локацију бр. 1 и локацију бр. 2, а не само на локацију бр. 1 – додао је власник „Квиска“.
Његов адвокат и он су од града Ужица тражили да им се достави документација коју је предао у моменту пријава на јавни оглас. Такође, каже, да су се обраћали писменим путем градском правобраниоцу, Градском већу, градоначелнику и Скупштини града, али да ниједан одговор нису добили.
– Међутим, усмено ми је саопштено да ми ту документацију неће доставити, без образложења. Према закону о слободном приступу инфорамцијама од јавног значаја, орган јавне власти је дужан у року од 15 дана, да достави тражену докуменацију. Како већ дуже од два месеца град одбија да достави ту документацију, поднели смо жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и чекамо одлуку. Немам копију документације, па основано сумњам да град крије неке податке од мене и мог адвоката. Конкретно, у пријави сам навео ПИБ и регистрацију привредног друштва у АПР-у, а који недостатак је био разлог да се моја пријава одбаци као неуредна. Немам јасних доказа за поменуто, али то сам навео у пријави – рекао је Илић и додао да је људски пасти, али да је и људски устати.

З. Г.

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.